Konačno rešenje

Godinama slušam iste, teoretske, priče o našoj krizi i mogućim rešenjima za istu. Sva ta rešenja polaze od neutemeljene pretpostavke da je kroz ovaj i ovakav sistem moguće napraviti korenite promene u našoj tužnoj državi. Žao mi je što naizgled večito širim negativu, nije sistem pokvaren, on je s namerom napravljen da bude ovakav. Lično nisam nimalo negativan, ne plašim se, siguran sam da će se Kosmos već nekako pobrinuti za sve one koji istrajavaju u slobodi kao osnovnoj vrednosti. Promišljanje o onome što se dešava samo mi je pomoglo da to lakše prihvatim i da se adekvatno postavim, da razumem šta je ono što se može učiniti i da ne nasedam na svakodnevne budalaštine kojima smo zasipani i, posebno bitno, ne učestvujem tamo gde postoji opcija da odbijem. Razumem sve one koji (ali stvarno) nemaju izbora, jedino što ga većina ima, samo im lakše s glavom u pesku. Nemam rešenje, recept za budućnost, ali imam potrebu da se borim i kažem, da ostane zabeleženo da sam bio protiv onoga što dolazi: govna s mašnom. 

Za razumevanje bilo koje situacije prvo je neophodna svest o tome da je sama situacija simptom našeg kolektivnog ponašanja u prošlosti. Da bi se nešto sistemski promenilo neophodno je lečiti uzrok, a ne simptom. Usvajanje novih zakona, zakonskih akata, pooštravanje kazni, sve to je ulepšavanje posledice, parfem preko smrada neokupanog tela. Pokušaj da otklonite simptom je kao da u ogledalu, sa odraza, brišete vaša musava usta.

Photo by Hasan Almasi on Unsplash

Uzrok svega što nam se dešava leži u usvojenom sistemu vrednosti, kao i metodama manipulacije koji taj sistem ili menja ili dopunjuje. Jednom ubačena ili modifikovana vrednost nastavlja svoj život kroz kolektivno nesvesno. Koliko će brzo ona rasti zavisi od istrajnosti mejnstrim mašinerije koja tu ideju zaliva i neguje. Najočigledniji primer, koji budale i dalje ne uviđaju, je propaganda kojom su ubedili ljude da u sebe ubrizgaju neprovereni otrov pod izgovorom da će ih to zaštititi od bolesti. I pored toga što je laž bila očigledna, što nisu bili zaštićeni, što mladi padaju kao muve, što imamo epidemiju autoimunih bolesti, prevareni odbijaju da veruju. Lakše je verovati u laž, preporuke, agende, a samim tim i u lažni sistem vrednosti nametnut spolja. Lakše je jer generalno ljudi ne vole odgovornost, a ni da misle, mnogo je komfornije suštinske odluke prepustiti drugima. Ova blaziranost i namerna nesvesnost može se videti u lakoći onih koji su spremni da kupe neku Balenciaga stvar, zanemarujući očigledu pedofilsku propagandu koju ta kompanija sprovodi. Onih koji bez griže savesti siđu u Galeriju da, u mirisu fekalija, kupe neko sranje koje im ni za šta u životu ne treba.

Na istom nivou je verovanje da je EU tu da bi nama bilo dobro. Boli njih kurac za nas, sve što žele u perspektivi je Kina u Evropi, distopijski sistem u kojem ste potpuno nadgledani i kontrolisani od strane države, sve do najmanje misli. Frapantno mi je namerno skretanje pogleda sa krivice evropskih zvaničnika, sa odgovornosti njihovih institucija za podržavanje žvalavog gnoma iz pakla, čime se i sam na TV hvali, višegodišnje podrške i legalizovanje izborne krađe. Lično za mene između onih koji su za EU i ćacika nema prevelike razlike. Predivno je slušati racionalna objašnjenja i izgovore za to što vas tretiraju kao stoku na granici. Najviše žalim one koji veruju da je geopolitički sukob realan, a ne rezultat delovanja male grupe ljudi vođene interesima i željom za apsolutnom moći, čije smo svi mi žrtve kroz prihvatanje "rešenja" za "globalne/lokalne probleme". Ljudi koji su spremni sve da nas istrebe, pod raznim izgovorima, jer jednostavno ne poseduju ono što mi zovemo empatijom koja je suprotstavljena interesu. 

Da bi promenili budućnost, moramo da delujemo sada, odmah, a rezultati tog delovanja videće se tek naknadno. Utopija je verovati da se novi model uređenja može jednostavno i brzo implementirati, kao što je utopija da idealni sistemi postoje. Novi sistem treba da bude balans između maksimalne lične slobode, koja podrazumeva i ličnu odgovornost, omeđene minimalnom mogućom zakonskom regulativom. Sada dolazimo do konkretnih problema, a to je otpor jednom parazitskom sistemu koji se u prošlosti manifestovao revolucijom. Bojim se da će i sada biti potrebne revolucionarne metode, koje će istrebiti parazite, dok endemski ne postanemo imuni na njih.

Šta je to čime država treba da se bavi? Za razliku od zagovornika liberalnog kapitalizma, mislim da država mora da se bavi jedino opštim dobrima, kao i neprofitabilnim stvarima. To praktično znači zabranu privatnicima da se bave zdravstvom, školstvom, putevima, infrastrukturom, itd. Mi svi plaćamo državu samo da bi nam ovo obezbedila, a ne da bi nama gospodarila. Nama ne trebaju gospodari, trebaju nam sluge. Do pre par godina liberalima su usta bila puna slobodnog tržišta, ali čim je malo udarila krizica, globalni sisači odustali su od doktrine izgovarajući se geopolitikom ili čime god.

Zašto školstvo i zdravstvo mora da bude isključivo državno, tačnije besplatno, imamo priliku da se uverimo gledajući javašluk, urušavanje i otimačinu onoga što je bivša država stvarala preko pedeset godina. Danas su privatne škole prepune degenerika od dece bogataša, koji su uglavnom isti takvi degenerici. Osim toga roditelji su uglavnom državni službenici ili na sisi države kroz burazerske dilove. Kada za njih i njihovu decu postoji alternativa jednostavno ih boli dupe za nas ostale, što možemo videti na deci konsiljerea, kojem mafija plaća školovanje, ili na sinu one omalterisane šminkom kojem keva plaća kurve i bahaćenje od naših para i para dobijenih od kolonijalnih namesnika za našu propast. Moram primetiti da je tužno što svi mi plaćamo ceh nečije odluke da jebe jednog skota. Zanemarivanje ove činjenice u sadašnjosti dovešće do posledica u budućnosti, a to je da će idioti biti nadređeni našoj deci, jerbo su oni eto iz "finih" porodica.

Naše rešenje mora biti konačno rešenje. Konačno rešenje koje će obuhvatiti sve parazite iz glavnih odbora stranaka koje od 2000 gledamo na vlasti. Konačno rešenje nema skalu, ima samo istrajnost, predanost i neumoljivost, samo lustracija nije dovoljna. Niži ešalon treba prognati iz javnog života, zauvek, i uzeti im sve što su pokrali, kao i višem ešalonu. Kada kažem njima, mislim na sva povezana lica: žene, tetke, decu, svima sa kojima su kao glodari jeli zdravo tkivo nacije. Mora im se sve, apsolutno sve, oduzeti. Ali ne zato što, kao komunisti, verujem da se sme uzeti tuđe, naprotiv upravo suprotno, zato što sve što imaju su i sami oteli predstavljajući sebe uspešnim "privrednicima", gde je pljačka krenula još `45. Rešenjem moramo da počnemo da se bavimo, ne gledanjem kolonijalne TV stanice, smejući se uz klovna kakav je Kesić i sleganjem ramenima, već otvaranjem očiju što većeg broja ljudi. Obećanjem da ćemo oprostiti onima koji se na vreme pokaju i odlučnošću da nećemo ovim drugima.

Koren svakog zla na ovom svetu je kamata, što nas indirektno vodi do onih koji su smislili sistem u kojem je štampanje novca iz vazduha i njegovo pozajmljivanje na kamatu moguće. U mojoj idealnoj državi zelenašenje, a pod time podrazumevam i način na koji funkcionišu (zapadne) banke, bilo bi kažnjivo, najstrože moguće. Najveće dostignuće Miloša Obrenovića je što je ukinuo zelenaše, čime je omogućio vaskrs države, ali i stekao neprijatelje koji će dovesti do istrebljenja loze Obrenovića. Posebno me zanima da li je Vajfert zaslužio, kao svetski mešetar, glavni finansijer majskog prevrata, da se nađe na novčanici od, simboličnih, hiljadu dinara ili je to zato što je bio mason. Doduše verujem da su masoni devetnaestog i ranog dvadesetog veka verovali da su vođeni nekom humanističkom idejom, dok su današnji beskrupulozne, koristoljubive, štetočine. Ipak Vajfert, kao majstor 33 stepena, jako je dobro bio upućen u prirodu pokreta i šta je krajnje ishodište, a naznake tok ishodišta možemo videti već danas. Dolazak mesije, nerođenog od čoveka i žene, lično mislim otelotvorenog u veštačkoj inteligenciji, u osnovi je svih Saturnističkih religija, pa i masonske za koju kad ih pitate, reći će da ne postoji.

Srbija je danas kolonija kojom gospodare, pored mafije čiji smo taoci, i Evropljani, Kinezi, Izraelci, Rusi, masoni, razni sektaši, buljaši, bivši ambasadori koji su svoje krvave mandate naplatili kroz biznise, otimačinu i saradnju sa ostalim lokalnim ljudskim muljem, kakvi su i oni sami. Udruženi, organizovani, zločinački poduhvat. Ista stvar se dešava u svim državama Balkana, možda i u svim državama. Probudite se, nema nikog da pomogne osim nas samih. Stav da se ništa ne može promeniti, da moramo tamo gde je većina, dokaz je da vam je na mozak već stavljen lanac ...