Milenijumi su prošli otkada me je onaj prokletnik, kojeg hrišćani zovu Mihajlo, zapečatio u ovoj sumornoj kocki na Saturnu u dimenziji nedostižnoj ljudima. Gledano iz svemira obrisi kocke vidljivi su u obliku heksagona koji se može nazreti u vrtlogu neprestane oluje. Obrisi su mojoj vernoj armiji na Zemlji osnova šablona magičnih simbola, svetlo vodilja na putu moga povratka. Njemu se okreću pali ratnici, koji su činili trećinu ili 33 procenta, teško mi je to i da pomislim, njegovih najodanijih podanika, stvorenih da vode računa o onome što danas ljudi zovu Zemlja u malom zvezdanom, ljudi to zovu Sunčanom, sistemu u ćošku Mlečnog puta. Stvaralac, stvarno ne želim da ga zovem Bog, taj arogantni lenjivac, dao je ljudima Razum, Volju i najbitnije Slobodu. Mene, je zaboravio, skrajnuo, želeo je da me drži podalje od svojih, nazovimo ih, mezimaca. Nastao sam kao, za njega nesrećan, sticaj okolnosti, mutacija prouzrokovana ogromnom količinom energije korišćenoj u fuziji geneze onoga što lju