Često se misli da se vreme, društvo i naši životi ubrzavaju usled rapidnog razvoja nauke, nerazumevajući proces geneze realnosti. Realnost, koja je naša percepcija materijalnog sveta, sa svim svojim nevidljivim vezama između bivstvujućih stvari i ljudi, kreira se prvo u umu, na osnovu ovaplođene ideje zasađene u njemu. Ideja kao seme, prvo počinje da klija, sve dok se čarobno ne dovede do nivoa kada je možemo videti, opipati ili osetiti, bilo čulima, bilo emocijama u našem srcu. Photo by Lubo Minar on Unsplash Ovu pretpostavku možemo analizirati na ličnom i društvenom nivou. Kada sam bio dete majka mi je često govorila, da ako nešto žarko želim ceo svemir će se potruditi da se to ostvari. Naravno da sam ovo doživljavao kao bajku, utehu za sve one neuspehe sa kojima sam se suočavao, ali sam se trudio da to u svom životu usvojim kao aksiom, jer mi takav stav daje pogonsko gorivo i energiju za održavanje duha. Duh je ključan za telo, jer emituje informacije koje se prenose putem nervno