Živan Warhol

Klinika, tamna odeća, smrknuta lica, srednjovečne sestre koje užurbano šetaju hodnicima, ponekad gurajući kolica. Zamišljena lica umornih i razočaranih ljudi. Razmišljam o onome što je u njihovim glavama, bremenu koje nas je povezalo na ovom suludom mestu. Ja odveć star, u glavi mlad, a za većinu čekača klinac, razrađujem sve moguće scenarije, sve ishode ovog pregleda. Šta nosi budućnost, uvek o tome mislim kada se setim razgovora sa stricom, nakom što je otišao u penziju. Prosto je neverovatno kako više nikome ne trebaš onog trenutka kada prestaneš da radiš, rekao je. Stojiš u redu, čekaš smrt. Photo by  Jon Butterworth  on  Unsplash U stvari život je jedna ogromna čekaonica smrti, u kojoj obitavaju razni tmurni likovi, deleći nasumična mesta, stolice. Gledam ljude oko sebe, kao kroz neki crno beli kaleidoskop. Kožna jakna, prekrštene ruke preko naduvenog stomaka, brada. Ko je on? Da li je u životu bio dobar ili loš, nežan prema ljudima ili je možda batinaš koji je živeo na r

Politika je oduvek bila deo naših života. Još pamtim porodična slavlja koja su uvek idilično počinjala, prvo poljupcima, srdačnim grljenjem, veselim anegdotama, a završavala se glasnim povicima, demonstrativnim ustajanjima od stola, neretko i porodičnim svađama koje su zahtevale mesece za pomirenje i telefon diplomatiju. Naravno da je intentzitet rasprave zavisio od količine unešenog alkohola, kao i od ličnih animoziteta koje je pojačavao. Politika je na ovim prostorima utkana u sve nas, dramatično nam je menjala živote, pisala romane, određivala sudbine, nažalost i prečesto ubijala. Koliko je samo porodica, kao sekirom rascepila na dva ili više delova, o narodima da i ne pričam. Tek s godinama sam počeo da shvatam koliko se svi mi malo pitamo, koliko smo lutke na koncima mnogo ozbiljnijih igrača. Sve marionetske i lopovske vlasti uključujući prošlu (demokratsku?!) i ovu (potpuno idiotsku kao iz filma Idiocracy koja će izgleda biti i fatalna i za koje su demokrate mala deca) to jasn

Sastanak upravnog odbora trajao je do kasno u kosmičku noć. Gospodar je vrlo zadovoljan našim radom. Cele godine sam spremao prezentaciju o palim dušama, bojio naš deo pite, koji sada zauzima veći deo kruga, u crno. Bojim se samo da ćemo svi biti otpušteni kada pređemo magičnih 98%. Od kada je od slinavog Zakerberga za dva međunožja kupio Facebook posao je značajno krenuo na bolje. Toliko je zadovoljan da nam ponekad dozvoljava da ga zovemo "my precious", mada mislim da ga to i nervira. Kada se samo setim koliko nam je ranije vremena trebalo da spoznamo jednu dušu, da nađemo šta je to što je potrebno ponuditi za večnost u paklu. Pre više od 10 godina, dok je bio još mali neugledni jadnik, željan pažnje i seksualnog uzbuđenja, Gospodar uopšte nije ozbiljno razmišljao o njegovom projektu. Inače je teško prihvatao te moderne novotarije i čežnjivo se sećao vremena inkvizicije, kada je i potpisan ugovor o strateškom partnerstvu sa drugom stranom. Bog je uložio milenijume da b