Nestrpljivo gledam na sat, uskoro će tri sata, ne mogu da dočekam da se izvalim na kauču uz novine i kafu nakon popodnevnog ručka. U glavi prebiram događaje sa poslednjeg samoupravnog sastanka. Struka u meni se buni, ali stvarno ne mogu da ulazim u sukob sa direktorom. Od kada sam se učlanio u partiju sve je krenulo uzlaznom putanjom, napokon sam dobio stan, a supruga je dobila posao u institutu. Tata je ogorčen što sam prestao da slavim slavu, ali šta bi drugovi iz komiteta rekli ako bi se to pročulo. Znam da mi niko ne brani, ali plašim se da bi me vratili na staru poziciju, kako bi onda mogli da planiramo letovanje u Baškim Vodama? Juče sam pisao nedeljni izveštaj o razgovorima sa kolegama, koji predajem našem portiru, koji je povremeno i direktorov vozač, ustvari bezbednjaku zaduženom za naše preduzeće. Ranije je glumio alkosa i ordinirao u "Poslednjoj šansi", dok ga nije razotkrio jedan od lokalnih momaka jakih pesnica, javno ga prozivajući da je "smrdljiva pandurčina".
Upravo sam se vratio sa ušća i mitinga podrške Slobodanu. Nosio sam transparent, koji su nam pre mitinga dali pripremljen, tek na dnevniku sam video šta piše. Malo mi je muka od cele priče, mnogo se plašim, nemam poverenje u ove ljude, mnoge poznajem još sa studija, nikada nisu bili jaki karakteri. Ne vredi se buniti, bojim se da ako isplivam iznad površne, neko će me povući za noge i utopiti u ovom moru prosečnosti. Posle mitinga mi je prišao Bole, znam ga još iz vremena kada je kao obezbeđenje u Metropolu bio zadužen za kurve koje su radile za službu. Dostavljale su mu slike, priče i informacije uglednih mušterija, što lokalnih funkcionera partije, što stranaca. Dobio sam zadatak da se učlanim u neku od opzicionih stranaka u osnivanju ili barem prisustvujem skupštinama, tribinama, kaže da će mu biti potrebne informacije u nastupajućim vremenima.
 |
| Photo by Andrew Buchanan on Unsplash |
Rat je uveliko na našim vratima, žao mi je ove omladine koju zloupotrebljava nesposobna država. Jasno je da nemamo strategiju, da smo zaboravili pretke, obesmislili sve naše nevine žrtve, pratimo slepog vođu koji nas vodi u smrt i propast. Dozvolili smo da se najgori zločinici iz drugog rata operu, obesmislili naše žrtve, iskren strah i borbu da živimo slobodni. Ali ko sam ja da se pobunim, mali šraf u ovoj mašineriji. Dobro živimo od benzina koji uspevam da dovezem, angažvao sam lokalne probisvete da prodaju na ćošku. Bole je garant da me neće izraditi za lovu, cena toga je 10% zarade. Nema svrhe buniti se, deca su još mala, moramo nekako preživeti. Morao sam prijaviti komšiju koji je glasno protiv režima iako se često slažem sa njim, nisam imao izbora. Ne verujm da bi sa mnom pio kafu kada bi znao da je zbog mene ostao bez posla. Možda da ipak odem u JUL biće lakše, mada bih tu bio previše eksponiran.
Serem se u ovog štetočinu Slobodana i SPS, kraj mu je blizu, gotov je. Znao sam ja odavno da sa njim nema nikakve budućnosti, učlanio sam se u Otpor pre par meseci, samo da ih srušimo i sve će biti kako treba: Bole me je upoznao sa Đinđićem, za kojeg on misli da je vatreni stranački aktivista, nekoliko puta smo popričali nakon tribine. Video sam ga i u društvu Bebe, sedeli su u ćošku Madere krajem avgusta.
Od ubistva Đinđića ništa više nije isto, priključio sam se G17+, obećani su mi novi poslovi u dogovoru sa jednim ministrom, rešio sam da pređem u privatnike i otvorim marketinšku agenciju. Lova koja stiže za priključenje EU je neverovatna, kao i procenat od privatizacije, stvarno mislim da nemamo drugu alternativu. Dobro je da nisam ušao u Krunski savet, SPO je odavno u silaznoj putanji, srećom izbrisan sam iz svih evidencija. Veliku grešku su napravili što se nisu priključili petog oktobra. O hiljadama verzija ubistva se trudim da ne razmišljam previše, ali mi je u glavi urezana slika američkog, engleskog i nemačkog ambasadora, Bebe, Čovića, Čede, portparola DSS-a kao i daljeg rođaka Lukovića na prijemu u Nemačkoj ambasadi, malo nakon poslednjeg Zoranovog intervjua.
Od kada se Koštunica za nešto pita napokon je naša, nacionalna opcija, došla do izražaja. U ponedeljak slavim slavu, dolazi mi sigurno preko pedeset ljudi na proslavu, najviše od 2003 godine, kada sam ponovo počeo da slavim. Doći će svi viđeniji stranački prvaci i ostali političari. Pokojna baba bila bi ponosna na mene i ikonu Svetog Đorđa koja, napokon, ponosno visi u našoj dnevnoj sobi. Morao sam da uplatim prihod za obnovu crke u Donjoj Šatornji, mada iskreno mislim da bi taj prilog Tiršovoj bio mnogo korisniji.
Najpametnije što je Tadić uradio je priznanje afere Bodrum. Nakon pobede na izborima, potpuno sam ubeđen da boljih od DS nikada nećemo imati. Agencija radi fenomenalno imam desetine velikih klijenata, od kojih su mnogi strane kompanije koje su dobile donacije za otvaranje novih radnih mesta, ali i obavezu da se reklamiraju u mojoj agenciji. Izbegavam sva pojavljivanja u javnosti, ako je baš potrebno da negde prisustvujem, trudim se da me ne uhvati prevrtljivo oko kamere. Lova sipa na sve strane, reći su samo da je u Dačićevom koferu bilo i mojih 10%, koje sam odavno prežalio. Od kada smo krenuli da se približavamo EU otvorili su se mnogi poslovi, doduše na zapadu bi rekli da je to pranje para, ali ja ne vidim to tako. Ja samo dovodim svež novac iz inostranstva koji protriči kroz račune mojih agencija, marketinških i turističkih, kao i hotela i od kojeg cela država ima koristi, a kako su oni došli do tih para mene ne zanima.
Bole mi je rekao, dok smo stajali naslonjeni na šank kafića na Vračaru ispijajući elitne rakije, da je od Bebe načuo da je demokratama kraj. Misli da bih mogao polako da se izvlačim iz cele priče i eventualno podržim osnivanje nove stranke, kaže mi da je već urađena celokupna projektna dokumentacija. Načuo sam da će lider biti Vučić, šokiran sam, jer jeziviju osobu od njega ne poznajem. Trudim se da ne razmišljam previše, ja sam samo mali preduzetnik, kao da mogu da utičem na bilo koja dešavanja. Kaže mi da ga već dugo drže na "holdu", da je jedna od onih korisnih budala. Bojim se da se malo ne preračunaju, teško je kontrolisati neuračunljivog tipa.
Žuta govna pljačkala su nas godinama, stvarno ne znam kako smo to trpeli. Jeste da u svome životu nikada nisam video toliko nesposobnih, kvarnih ljudi i mizernih karaktera na javnim funkcijama kao sada, ali to ne može da se poredi sa štetom koja su žuti napravili. Lova više ne stiže sa zapada, stiže sa juga i ulaže se u Beograd na vodi i druge poslove koje drži znate već ko. Ja tu pošteno radim svoj posao, prekvalifikovao sam svoju marketinšku agenciju u građevinsku firmu, doduše nemamo ni jednog svog radnika, praktično samo angažujemo podizvođače. Politički nisam angažovan, samo povremeno organizujem skupljanje priloga za stranku, dobro da ne cepidlačimo i logistiku. O velikim planovima smo skoro pričali Bole, Drašković i ja, napokon na istim pozicijamo posle toliko godina, čak razmišljam da odem kod Vuka i Dane na večeru sledeće nedelje.
Malo me brine ovo oko Kosova, ne znam ko bi to mogao olako da proda. Noć je prekrila sve nas ...
Comments
Post a Comment