Živan Warhol

Strah je nešto što nas prati ceo život, živi organizam koji je tu sa nama, u nama i pored nas, večito se transformiše, uzima razne oblike i forme. Trudimo se da postanemo dreser straha, ukoliko ga ignorišemo verovatno smo budale, ukoliko dozvolimo da nas sputa postajemo kukavice, ali ukoliko ga zajašemo, kao surfer ogroman talas, može nas voziti, priuštiti zadovoljstvo, sve dok nas ne olupa o šljunkovito dno. U strahu se ne može živeti, jer je život jedan, moramo mu se uvek, sa više ili manje uspeha, suprostaviti i iz njega učiti. Ukoliko mu se prepustimo menjamo sve one slatke sokove života, za bljutavu, užeglu močvaru. " Fear is a feeling induced by perceived danger or threat that occurs in certain types of organisms, which causes a change in metabolic and organ functions and ultimately a change in behavior, such as fleeing, hiding, or freezing from perceived traumatic events." Photo by  Stefano Pollio  on  Unsplash Prvo je to bio strah od maminog pruta ili tatino

Šta svi mi (ili možda samo ja) činimo da bi naši životi bili otporni na pad (namerno na pad, a ne na grešku, jer je pad niz grešaka, chain of events ). A ko smo pali bili smo padu skloni, a  padu su skloni svi, i oni jaki i oni slabi, ko kaže drugačije laže. Svi padamo, možda su samo retki srećnici oslobođeni tog bremena, ali pobednici ustaju, krvavih kolena, slomljenih zuba, nekada i poniženi, poraženi, ustaju. "The  fall of man , or the  fall , is a term used in Christianity to describe the transition of the first man and woman from a state of innocent obedience to God to a state of guilty disobedience." Pad? Šta je uostalom pad? Da li je svaki greh pad i da li je svaki pad greh? Da li je pad uvek realan ili samo naša izvrnuta percepcija stvarnosti? Imamo društveni, kolektivni i lični pad. Društveni, koje je i te kako realan, koji svi delimo, zajedno proživljavamo, nemoćni, svesni da se svet ili konkretno država, grad i ulica oko nas, menja na gore, konstantno. Pada se