Mrzim ova dosadna podneva, danima gledam u monitor ekrana prateći DNK sekvence, sve izgleda kao u Matriksu. Sa nama je i kolega koji je došao iz Amerike da nam pomogne, odlično se slažemo i dobro sarađujemo, što je iznenađujuće s obzirom na moj loš engleski. Dugo se bavim genetikom, uvek me je intrigirala činjenica da smo svi mi samo parče dobro isprogramiranog softvera i genijalnog hardvera. Tek je razvojem računara to postalo toliko očigledno. Imamo centralnu procesorsku jedinicu, imamo magistrale, imamo periferne uređaje, imamo hard diskove, na nekom drugom, biološkom nivou.
 |
| Photo by Bill Oxford on Unsplash |
Za medicinu i biologiju sam se zainteresovao slučajno, praktično da bih se dodvorio tadašnjoj simpatiji, s druge strane hakovanje me je još kao malog jako zanimalo, naročito mogućnost da nateraš neki stroj da radi ono što mu govoriš, da ga okreneš protiv njega samog, da ga nateraš da seje zarazu putem disketa i kasnije interneta. Neverovatno je da mi se sada pružila prilika da isto to pokušam na ljudima, da nateram njihove programe da se promene, da upotrebim njihov hardver protiv njih samih.
Svet se, kao u ostalom i ja, radovao kada je počelo tumačenje genoma, s pravom, jer bi to moglo da dovede do lečenja mnogih bolesti, ispravljanje grešaka prirode, promene toka stvari. Naravno da se sve to može zloupotrebiti i da na kraju nekako do toga i dođe. Malo se stidim što sam učestvovao u analizi slabosti određenih etničkih grupa. Mi u Kini zainteresovani smo za depopulaciju, potrebno je svet osloboditi slabih, nemoćnih, ali i onih koji zajednici stalno prave probleme. Interesantno je da i u Americi postoji grupa ljudi koja bi da se reši nagomilanog, socijalnog, tereta društva, siromašnih, bolesnih, obojenih. Smešno mi je dok gledam na TV-u pretnje iz Amerike, dok pored mene sedi Džon. Trenutno radimo na kombinaciji SARS-a sa drugim virusima, pokušavamo da zajašemo zver i nateramo je da radi kako smo zamislili. Početni rezultati su ohrabrujući, ali kontrolabilnost je još uvek mala.
Sve je počelo kao ideja da generišemo virus koji napada tačno određene genetske karakteristike. Prvo su eksperimenti bili na osobama sa Daunovim sindromom, jer tu praktično ne možemo da promašimo, gađamo prazan fudbalski gol teniskom lopticom. Zatim smo išli sve dalje i dalje, preciznije, gađali smo gene za boju kože, predispozicije za bolesti, razvijene bolesti itd. Veliki problem je što teško kontrolišemo nus efekte, imamo ceo tim statističara koji na dnevnoj bazi računa stepen kolateralne štete, ukoliko bi se neki takav virus stvarno pustio u populaciju. Dovedeni su najbolji matematičari sa prestižnih svetskih univerziteta, ali njima ne govorimo o našim eksperimentima, ubeđeni su da rade u epidemiološkim timovima za preventivu.
Veče je tako dosadno, Hi Ju je prošvercovao pivo i kolače od šita da se razveselimo u noćnoj smeni. Radi se 24h, a meni nekako uvek zapadne najdosadniji i najnaporniji deo dana. Kada zaspe čuvar, nas trojca napravićemo malu žurku. Uskoro će i Nova Godina, prilika da iz Vuhana odem i posetim roditelje, jedva čekam da malo pobegnem odavde. Pivo sipamo u plastične flaše sa slamčicom, svi misle da je limunada, pijuckamo, dok veselo grickamo kolačiće. Šit je prava egzotika u Kini, ovde je teško bilo šta sakriti.
Već je kasna noć, pogled mi je mutan, oglašava se alarm iz crvene zone, mora da je neko ponovo zaboravio da uključi rashladne uređaje. O ne, moram da oblačim odelo, stavljam masku, priključujem na dovode za vazduh. To traje nenormalno dugo, možda smo malo preterali sa kolačima. Malo se zanosim, teškom mukom ukucavam moju šifru, provlačim karticu i ulazim unutra. Uključujem klimu, malo mi se vrti u glavi, okrećem se i saplićem o crevo, udaram rukom o pult, lomim epruvetu. Čuvar spava, niko nije video, stvarno ne želim da izgubim ovaj posao. Brzo čistim sve, dezinfikujem i izlazim napolje, skidam odelo i kačim na ofinger. Tek sad vidim da je rukavica malo pocepana, bacam je u đubre.
Uskoro se završava smena, moram da svratim do pijace da kupim nešto lepo sebi za ručak, možda svežeg šišmiša ili očišćenu zmiju ...
Bravo majstore-
ReplyDelete