Živan Warhol

Kako je filozofija putovala kod vreme, odvajajući se od metafizičke i teleološke matice, skrenula je u epistemički rukavac koji se bavi našim saznanjem, njegovim granicama, metodama i prirodom. Praktično, usmerila se na bavljenje pojmovima, definicijama, upotrebom jezika i objašnjenjem načina na koji jezik oslikava realnost.  Filozofija je, od Barklija i Hjuma, počela za sobom da ostavlja ono spoljašnje, ono po sebi, biće po sebi i počela da se bavi (gotovo) samo onim unutrašnjim, solipsističkim, naivno pretpostavljajući da se do Istine može izdići iznutra, povlačeći sebe za kosu, kako to radi baron Minhauzen. Photo by Nejc Soklič on Unsplash Klasična, opšte prihvaćena, definicija znanja, koju nam je ostavio još Platon, je: znanje je opravdano istinito verovanje . Istina se u ovoj definiciji pojavljuje posredno, kao istinito verovanje, dok su opravdanje i verovanje unutrašnja stanja subjekta koji saznaje. Ovde se odmah uočava prvi epistemološki problem, da za znanje istina nije do...

U punoj troli koja se kotrlja niz Dimitrija Tucovića, dve starije gospođe hvale se svojim unucima. "Mog unuka strašno zanimaju kompjuteri, po ceo dan nešto programira". U stvarnosti sedi sa nabijenim slušalicama na ušima, pilji u računar nervozno udarajući po tastaturi, igrajući jednu od hiljada video igrica kojima su deca i mladi, uglavnom, preokupirani. Žalosno gubljenje vremena koje smo svi iskusili, moglo bi se reći sa zadovoljstvom. Nemojte ovo shvatiti kao kritiku na njihov račun. Često smo zavedeni prijatnom dokolicom, ne shvatajući kako ona na nas negativno utiče putem zauvek potrošenog resursa zvanog vreme. Photo by Donald Giannatti on Unsplash Ipak video igrice otvaraju prostor za jedan filozofski misaoni eksperiment o prirodi ovog sveta, našem mestu u njemu i šta o njemu možemo znati. Kao što znamo algoritmi veštačke inteligencije sve su bolji i sve bolje oponašaju stvarnost. Botovi su, još uvek, digitalni objekti bez duše koji, na neki način, oponašaju naš svet. ...

Svako proučavanje filozofije počinje sa korenom Grčke misli, po meni nepravedno, jer se zanemaruju milenijumi učenja na istoku, u Persiji, Haldeji, Egiptu i Judeji. Pogledajte vremensku liniju ovih civilizacija i biće vam jasno zašto su se njihova verovanja morala preliti i u Grčku. Akademski pristup proučavanju istorije filozofije obojen je idejama protestantizma, prosvetiteljstva, materijalizma i, namernog ili slučajnog, potpunog nerazumevanja tadašnjeg poimanja sveta, kolokvijalnog i teološkog mišljenja. Objašnjenja se baziraju na projekciji našeg sistema vrednosti i tumačenja u svetlu modernog shvatanja sveta i epistemologije, što je potpuni anahronizam jer nisu razmišljali u istom domenu pojmova kao mi. Photo by Marek Piwnicki on Unsplash Tvrdnja da je njih zanimao isključivo materijalni sastav ili počelo ovog sveta, za mene je besmislen, jer je anahron. Takav je i pokušaj da se to dokaže kroz analizu i tumačenje učenja ranih filozofa od Talesa do atomista, jer se olako prelazi p...

Svaki uspešan programer tajnu svog uspeha krije u lenjosti. Prvo, kada rešiš jednu klasu problema, isto ili slično rešenje primenićeš i na svaku drugu, iole sličnu. U našem svetu to se zove design patterns , odnosno dizajnerski šabloni ili babinim rečnikom, mustre. Ako obratite pažnju na mikro i makro kosmos, brzo ćete uvideti da se takvi šabloni mogu lako uočiti, kao u primerima pojednostavljenog modela molekula i solarnog sistema ili otiska prsta i godova na stablu. U hemetičkim učenjima ova pravilnost iskazana je izrekom kako gore tako i dole, iliti as abowe so below . Određeni šablon programer bi predstavio ikonicom, da ne kažem simbolom. Photo by Alina Grubnyak on Unsplash Osim ovog videćete da postoje neke pravilnosti koje se ponavljaju, baš kao u slučaju muzičke letvice, gde iste tonove, do, re, mi, fa, sol, la, si, možete pomerati od nižih ka višim frekvencijama. Promenom vibracije jedne note menjate skalu, istovremeno zadržavajući odnose, što će nas vratiti na pitanje minimal...