Živan Warhol

Matematika je sa filozofijom neraskidivo povezana, mada danas prvu ubrajamo u prirodnu, a drugu u društvenu nauku. Ova podela je suštinski neprirodna ako verujete da matematika ima svoj neutralni ontološki status. Istorijski, ovakvo gledište je relativno skorijeg datuma, jer gotovo da ne postoji veliki filozof da istovremeno nije bio i matematičar ili da se nije bavio načinom bivstvovanja, odnosno stvarnošću, matematičkih entiteta. Suma sumarum, ključno pitanje matematike je da li ona upućuje na nešto realno postojeće, ali nematerijalne prirode, i da li je to postojeće u korelaciji sa fizičkim svetom. Photo by Resource Database on Unsplash Matematika je u antici, na svojim počecima koje možemo videti u radovima Pitagore (ili njegove škole), imala svoje duboko mistično značenje, čije je tumačenje bilo dostupno samo odabranima. Pitagorejci, a samim tim i Platon, (eidetske) brojeve stavili su u koren realnosti. U Timaju Platon brojeve i geometriju brojeva definiše kao osnovne gradivne el...

Da bi uništili jedan narod prvo morate uništiti njegov duh. Morate ga ubediti da je mali, nevažan, nevredan, kvaran, neobrazovan, neutemeljen, morate ga ubediti da je tikva bez korena. Da bi rastočili narod koji je žilav kao naš, koji je svojom krvlju i suzama tražio mesto pod suncem, kome je sloboda bila najveća vrednost, za koji je život sitnica, narod ponosan i prek, surov po prirodi jer su mekušci otpadali prirodnom selekcijom, potrebna je sumnja. Sumnja zasađena u srce koja se kao tumor širi po celom telu vodeći fatalnom ishodu. Sumnja koja dovodi do samouništenja moralnog sistema vrednosti sprovedena kroz samonegaciju, kompleks niže vrednosti i selekciju najgorih. Ako slučajno dođe do privremenog ozdravljenja, onda, kao što su Španci ubijali boginjama, narod treba dokrajčiti uzgojem parazita, kakav je ovaj naš na vlasti i većina ovih u opoziciji, koji će u slasti jesti trulo, ali i ono zdravo što je ostalo. Photo by lilartsy on Unsplash Veliki nemački filozof Hajdeger veruje da ...

Kada kažem Hegel, pomislim na namrgođenog Nemca u nekoj teškoj, osamnaestovekovnoj odeći, zamrznutog u tamnom portretu rembrantovskog tipa. Iza njegovih leđa stoje Marks i Engels, Lenjin i ostala boljševička, šabatijanska, bulumenta, koja na temeljima njegovog učenja razara ovaj svet kroz neprestanu borbu teze i antiteze. Međutim, kada se zađe u njegovu misao, čoveka koji je pre filozofije završio teologiju, kada se ta misao poveže sa mistikom koja iz njegovih dela izbija, može se sagledati izuzetno kompleksan, ali kompletan, sistem, koji je čak i za mnoge moderne filozofe praktično nedokučiv, usled ograničenosti duha stesanog modernim obrazovanjem i odbacivanjem transcedentnih i transcedentalnih ideja. Photo by - Landsmann - on Unsplash Hegel je predstavnik apsolutnog idealizma, za njega svemu prethodi duhovna, beskonačna apsolutna ideja, apsolutni duh, koji sam sobom određuje šta u istini jeste istina . Taj duh teži svom otelotvorenju, samoiskazanju, kao i samospoznaji putem svesnih...

Dekart je prekretnica u naučnom poimanju sveta, njegovo učenje iskorišćeno je od strane prosvetiteljstva da se polako metafizičke teme istisnu iz filozofije, kao i iz svakodnevnog života.  Iskreno nisam siguran da li je to rezultat namere koja je ovaj svet trebala da odvede u ateizam ili materijalizam, mada imam dobrih indicija da u to verujem. Moram priznati da je to pomalo tragikomično, s obzirom da su primarni Dekartovi motivi bili povratak metafizici i apsolutna ubeđenost u postojanje Boga. S obzirom da je bio jezuitski đak, opravdano se postavlja pitanje kakvog Boga, ali to je već neka druga tema za diskusiju. Na filozofskom fakultetu Dekart se radi skoro na svakom predmetu koji ima veze sa epistemologijom, naukom ili modernom filozofijom, ali tek kada se stavi u kontekst vremena u kojem je živeo i njegovog rada u oblasti matematike može se razumeti u pravom svetlu. Kada sam shvatio da četvrti put moram da čitam Meditacije, dobio sam blagi napad anksioznosti, međutim što ...

U mnogim drevnim religijskim i mističnim učenjima priroda je predstavljena ženskim likom, kojeg znamo pod različitim imenima kakva su Ištar, Isis, Izida, Venera ili Afrodita. Geometrijski se izražava u u obliku vesica piscis , koji neodoljivo podseća na vaginu ili ribicu. U najstarijim pojavljivanjima ovih boginja one uvek preko lica nose veo koji sprečava da stvari u prirodi vidimo onakvima kakve (stvarno, po sebi) jesu, već uvek kroz njega. Sa filozofskog aspekta, ovaj veo predstavlja način na koji poimamo realnost, isključivo putem opažaja, nama su priroda i svet dati posredno, putem čulnih data, predstava, i naš mozak, ili arhaičnim rečnikom duh, kreira "sliku" opipljive realnosti, odnosno, sveta oko nas. Za sada nismo našli garancije da ono što vidimo i osećamo odgovara onome što stvarno postoji izvan nas, u stvari nismo našli ni (epistemološke) dokaze da bilo šta postoji izvan nas, što i dalje daje materijala za skeptike i epistemologe i ostale filozofe. Muška božanstva...

Kant je opsesija moderne filozofije, utemeljivač moderne misli, pasija profesora filozofije, čovek koji je fokus sa ontologije, definitivno, preneo na teren kognitivne psihologije. Čitanje njegovih tekstova, kakav je Kritika moći suđenja , mogu da uporedim sa gledanjem slike kroz masno staklo, gde posle svakog gledanja možete jednom da ga obrišete mikrofiber krpicom. Da bi počeli jasno da vidite obrise slike, treba vam mnogo brisanja. Logoreja međusobno ekvivalentnih, doduše vrlo smislenih rečenica i zaključaka, permutovanih u različitim kombinacijama. Photo by Alexandr Popadin on Unsplash Da bi nešto bilo filozofska disciplina, na šta estetika pretenduje, potrebno je da ima svoj predmet izučavanja, kao i adekvatnu metodu za proveru i utvrđivanje tačnosti definicija, a samim tim i tvrdnji u iskazima koji se tiču estetskih pojmova. Metoda koja se primenjuje trebalo bi da bude egzaktna, odnosno da, pod istim uslovima uvek daje iste rezultate u vidu definicija i rezultata tvrdnji. Kant p...

Kada ugledamo nešto lepo, osećamo iz dubine stomaka silu koja nas tome vuče, osećamo potrebu da budemo obasjani nevidljivim zracima kojima nas lepo privlači sebi. I bez obzira šta je to, obuzeti smo istim osećajem unutrašnje sreće koja se iz nas preliva i od naših profanih, običnih, života, pravi svete, izuzetne. To lepo, ima nešto u sebi, što bi se filozofskim rečnikom reklo dispoziciju, moć, da nas očara, i ta moć objašnjava zašto je lepota uvek bila deo religioznog i magijskog iskustva, danas umetničkog. Ako pažljivo čitamo Platona, između redova možemo naslutiti da nas lepo uzdiže do spoznaje božanskog, doduše uz znanje stečeno inicijacijom u misterije. Photo by Stavrialena Gontzou on Unsplash U antici, osnovno pitanje svih pitanja bilo je šta jeste, kao i šta je to što neku stvar čini onim što ona jeste. Drevni ljudi su verovali da u stvarima postoji nešto što ih čini takvim kakve one jesu. To nešto ne može se videti, ne može se osetiti, nije dostupno ni jednom čulu, organu, obit...

Da bi stvarno bio stručnjak za okultno potrebna su dva uslova, kao u ostalom i za npr. hirurga: prvi je da imaš teoretsko znaje, a drugi je da umeš da ga primeniš. Ovo drugo, pored skromnog prvog, me u startu diskvalifikuje i postavlja na nivo dummy , što naši izdavači umesto tupan, prevode lepšim terminom - početnik. Tako da mi se čini da ovaj tekst nosi adekvatan naslov. To mi daje i slobodu da špekulišem i iznosim sopstveno viđenje raznih tekstova, knjiga, video snimaka, koje sam tokom godina pročitao ili pogledao. Sve ovo uzmite sa rezervom i pokušajte sami da zagrebete po literaturi, meni je zamisao da svima koje ovo možda zanima približim tematiku sažimajući ono što sam pročitao i rizikujući da zvučim kao potpuni ludak. Photo by Dean David on Unsplash Ako se pažljivo zagledate u mistiku i njenu literaturu, shvatićete da je moderna filozofija samo njen odraz na epistemološkoj ravni. Zato mislim da bi svaki filozof morao u nju da bude upućen, bez obzira na lični stav prema njoj. D...

Kako je filozofija putovala kod vreme, odvajajući se od metafizičke i teleološke matice, skrenula je u epistemički rukavac koji se bavi našim saznanjem, njegovim granicama, metodama i prirodom. Praktično, usmerila se na bavljenje pojmovima, definicijama, upotrebom jezika i objašnjenjem načina na koji jezik oslikava realnost.  Filozofija je, od Barklija i Hjuma, počela za sobom da ostavlja ono spoljašnje, ono po sebi, biće po sebi i počela da se bavi (gotovo) samo onim unutrašnjim, solipsističkim, naivno pretpostavljajući da se do Istine može izdići iznutra, povlačeći sebe za kosu, kako to radi baron Minhauzen. Photo by Nejc Soklič on Unsplash Klasična, opšte prihvaćena, definicija znanja, koju nam je ostavio još Platon, je: znanje je opravdano istinito verovanje . Istina se u ovoj definiciji pojavljuje posredno, kao istinito verovanje, dok su opravdanje i verovanje unutrašnja stanja subjekta koji saznaje. Ovde se odmah uočava prvi epistemološki problem, da za znanje istina nije do...