Živan Warhol

Godinama slušam iste, teoretske, priče o našoj krizi i mogućim rešenjima za istu. Sva ta rešenja polaze od neutemeljene pretpostavke da je kroz ovaj i ovakav sistem moguće napraviti korenite promene u našoj tužnoj državi. Žao mi je što naizgled večito širim negativu, nije sistem pokvaren, on je s namerom napravljen da bude ovakav. Lično nisam nimalo negativan, ne plašim se, siguran sam da će se Kosmos već nekako pobrinuti za sve one koji istrajavaju u slobodi kao osnovnoj vrednosti. Promišljanje o onome što se dešava samo mi je pomoglo da to lakše prihvatim i da se adekvatno postavim, da razumem šta je ono što se može učiniti i da ne nasedam na svakodnevne budalaštine kojima smo zasipani i, posebno bitno, ne učestvujem tamo gde postoji opcija da odbijem. Razumem sve one koji (ali stvarno) nemaju izbora, jedino što ga većina ima, samo im lakše s glavom u pesku. Nemam rešenje, recept za budućnost, ali imam potrebu da se borim i kažem, da ostane zabeleženo da sam bio protiv onoga što dola...

Matematika je sa filozofijom neraskidivo povezana, mada danas prvu ubrajamo u prirodnu, a drugu u društvenu nauku. Ova podela je suštinski neprirodna ako verujete da matematika ima svoj neutralni ontološki status. Istorijski, ovakvo gledište je relativno skorijeg datuma, jer gotovo da ne postoji veliki filozof da istovremeno nije bio i matematičar ili da se nije bavio načinom bivstvovanja, odnosno stvarnošću, matematičkih entiteta. Suma sumarum, ključno pitanje matematike je da li ona upućuje na nešto realno postojeće, ali nematerijalne prirode, i da li je to postojeće u korelaciji sa fizičkim svetom. Photo by Resource Database on Unsplash Matematika je u antici, na svojim počecima koje možemo videti u radovima Pitagore (ili njegove škole), imala svoje duboko mistično značenje, čije je tumačenje bilo dostupno samo odabranima. Pitagorejci, a samim tim i Platon, (eidetske) brojeve stavili su u koren realnosti. U Timaju Platon brojeve i geometriju brojeva definiše kao osnovne gradivne el...