Živan Warhol

Godinama slušam iste, teoretske, priče o našoj krizi i mogućim rešenjima za istu. Sva ta rešenja polaze od neutemeljene pretpostavke da je kroz ovaj i ovakav sistem moguće napraviti korenite promene u našoj tužnoj državi. Žao mi je što naizgled večito širim negativu, nije sistem pokvaren, on je s namerom napravljen da bude ovakav. Lično nisam nimalo negativan, ne plašim se, siguran sam da će se Kosmos već nekako pobrinuti za sve one koji istrajavaju u slobodi kao osnovnoj vrednosti. Promišljanje o onome što se dešava samo mi je pomoglo da to lakše prihvatim i da se adekvatno postavim, da razumem šta je ono što se može učiniti i da ne nasedam na svakodnevne budalaštine kojima smo zasipani i, posebno bitno, ne učestvujem tamo gde postoji opcija da odbijem. Razumem sve one koji (ali stvarno) nemaju izbora, jedino što ga većina ima, samo im lakše s glavom u pesku. Nemam rešenje, recept za budućnost, ali imam potrebu da se borim i kažem, da ostane zabeleženo da sam bio protiv onoga što dola...

Jutarnje sunce ošamarilo me je po obrazu. Otvaram oči, zuji mi u ušima. Na par santimetara od mene, poznata pidžama, poznati miris, ali potpuno nepoznato lice. Skačem iz kreveta dok neznanka u mom krevetu spava, ubeđen sam da sanjam. Trljam oči, odlazim prema kuhinji, uveren da sam još u snu, prolazim pored ogledala. Šok, u ogledalu je neki čovek, gleda me potpuno zapanjeno, lice uplašeno i bunovno, zarasla brada. Sada me već hvata stah i panika, utrčavam u dečiju sobu, tamo dvoje nepoznate dece, spokojno spavaju. " Prosopagnosia , also called face blindness , is a cognitive disorder of face perception in which the ability to recognize familiar faces, including one's own face (self-recognition), is impaired, while other aspects of visual processing (e.g., object discrimination) and intellectual functioning (e.g., decisionmaking) remain intact." Probija me hladan znoj, ubeđen sam da proživljavam košmar, surovo realan. Otvaram štek sa lekovima, moram u snu zaspati, da ...