Često vidim klince da uče, sede iznad knjige iz istorije, bubaju činjenice, prave beleške i pokušavaju da zapamte more nepovezanih informacija. Taj pristup, koji pamtim još od osnovne škole, većini dece ogadi inače predivan predmet. Istorija je učiteljica života, a decu ovde mrzi da je uče, što može objasniti mnogo toga lošeg što se dešava oko nas i naše, gotovo, pileće pamćenje. Školski smo primer izreke "Ko ne poznaje istoriju osuđen je da je ponavlja" ili "Istorija se prvi put ponavlja kao tragedija, a nakon toga kao tragikomedija". Nisam neki pasionirani ljubitelj, ne čitam stručnu literaturu, ali sam čitao ponešto, volim istorijske romane koji me zainteresuju da dodatno istražim o glavnim junacima i vremenima u kojima su živeli. Kada otputujem negde, volim da znam o tim mestima, šta se događalo, šta im je odredilo karakter. Ukoliko su u pitanju zemlje u okruženju, Mađarska, Rumunija, da znam šta je to što nas je kroz vreme povezivalo ili razdvajalo, koje su to