Živan Warhol

General  Erik Lundendorf je sedeo u mraku svoje kancelarije, prebirajući sećanja iz ratnih godina, kada je organizovao prevoz Lenjina, 2.5 miliona funti i vođe boljševika, uz pomoć braće iz Engleske. Blindirani voz iz Švajcarske, preko ratom zahvaćene Evrope, u Rusiji je uspešno zasadio seme Boljševičke revolucije, bez obzira na neuspeh 1905, bacajući je na kolena. Crveni teror, veliki eksperiment pred konačnu pobedu, čije su temelje postavili frankista Marks, kapitalista Engels i Moses Hes , uspešno je satirao sve svoje protivnike, pripremajući Evropu i svet za potpunu reorganizaciju.  Rat je sada izgubljen i rad u Rajshveru ga čini odveć umornim. Nemačka je na kolenima, Versaj, sa svojim nemogućim uslovima, je utabao put za novi, potreban, rat. Veliki, još veći, samo što niko više ne želi da se bori u njemu, valjda su užasi otrovnog fronta još uvek sveži. Photo by Scott Rodgerson on Unsplash Zovi te mi Karla , odsečno je zapovedio svoj sekretarici. Nakon desetine minuta, na vrati

Često vidim klince da uče, sede iznad knjige iz istorije, bubaju činjenice, prave beleške i pokušavaju da zapamte more nepovezanih informacija. Taj pristup, koji pamtim još od osnovne škole, većini dece ogadi inače predivan predmet. Istorija je učiteljica života, a decu ovde mrzi da je uče, što može objasniti mnogo toga lošeg što se dešava oko nas i naše, gotovo, pileće pamćenje. Školski smo primer izreke "Ko ne poznaje istoriju osuđen je da je ponavlja" ili "Istorija se prvi put ponavlja kao tragedija, a nakon toga kao tragikomedija". Nisam neki pasionirani ljubitelj, ne čitam stručnu literaturu, ali sam čitao ponešto, volim istorijske romane koji me zainteresuju da dodatno istražim o glavnim junacima i vremenima u kojima su živeli. Kada otputujem negde, volim da znam o tim mestima, šta se događalo, šta im je odredilo karakter. Ukoliko su u pitanju zemlje u okruženju, Mađarska, Rumunija, da znam šta je to što nas je kroz vreme povezivalo ili razdvajalo, koje su to

Dobijam uputstva, odlazim na dogovoreno mesto. Čeka me lik, u odelu sa tankim belim prugicama, naočarima, prekrštenim rukama u predelu genitalija. Hladno klimne glavom, pokazuje mi da ga pratim. Ulazimo u neugledni ulaz, već je noć, sumnjivo mi je bilo što je razgovor za posao zakazan u 23h. Silazimo u podrum, iza čeličnih vrata počinje lavirint. Napred, levo, napred, desno, napred, napred. Posle desetak minuta, izlazimo u veliki prostrani mermerni lobi i prolazimo do vrata. Ulazim, sekretarica bujnih grudi i dubokog dekoltea, jakog karmina i dražesnog osmeha molim me da sednem na udobnu crvenu fotelju. Čekam. Čekam. Čekam. Nakon dvadesetak minuta, nizak gospodin, sa upadljivo zalizanom kosom zove me na razgovor. Photo by  Joanna Kosinska  on  Unsplash Vidim da ste se prijavili na dve pozicije, menadžer skrivanja podataka od javnog značaja, tzv Grobar Istorije i poziciju menadžera dovođenja u zabludu, interno, Falsifikator Istorije. Kolega koji se do skoro bavio falsifikovanjem,