Srednja škola, jedan od onih omnibus besplatnih koncerata na Tašu. Svi se tiskaju, na stadionu je bar za deset posto više ljudi nego što kapacitet dozvoljava. Ja u farmerkama, očajnom plavom duksu i verovatno onim groznim Puma patikama, koje je keva kupila misleći da se još uvek ložim. Kada samo pomislim da su ih metalci nosili, nije mi dobro. Photo by Daniele Fantin on Unsplash Na binu izlazi mladi Zoran Kostić, alijas Cane. Onako mršav, mlad, nosi peškir oko vrata, provocira publiku. Pojma nemam ko je to. Karakteristično se krivi, oslonjen jednom rukom na koleno. Zavijajući glas, otegnuti slogovi. Pokreti, deluju provokativno, publika mu dobacuje da je peder, bezobrazno odgovara, provocira. Gomila urla. Onda zvuk gitare, "Stoj Džoni stoj", "Ona živi na brdu (i njen ćale je ratni heroj)", "Prsten". Energija me ispunjava celog, oduševljeno skačem, polako se rađa ljubav prema čvrstom zvuku, kasnije panku. "In the second half of the 1970s, p...