Dugo sam se razmišljao kako da napišem ovaj post, a da bude pristojan, korektan i da ne veliča pornografiju kao takvu, pogotovo ne sve ono negativno vezano za nju, a sa druge strane da opiše tu nevidljivu povezanost, ne samo mene, već celih generacija dečaka i muškaraca (možda i žena, ali do tih informacija je teško doći i ukoliko je neka od vas spremna da gostuje na tu temu rado ću objaviti pogled iz ženskog ugla) i ulogu u našem odrastanju. Pornografija nekad i danas potpuno su dva različita pojma, poredimo fiću i porše, s tim što nam je porše već peti auto ispred ogromne vile, nakon što smo se obogatili, a za fiću nas vezuju mladalačke uspomene, čuvamo ga zbog zadnjeg sedišta za koje smo emotivno vezani.
"Pornography (often abbreviated porn) is the portrayal of sexual subject matter for the exclusive purpose of sexual arousal."
Na samo pominjanje pornografije većini čistunaca se diže kosa na glavi, verovatno opravdano, ali kada si klinac, ona je zvezda vodilja, svetlo na kraju tunela nevinosti. Deco ako ovo čitate, pravimo se da niste videli, postupimo kao većina roditelja i dece kada se radi o seksu. Moj prvi susret sa njom nije bio u vidu nekog časopisa, već raskopčane košulje profesorke srpskog, onako krupne i kršne, sa jakim akcentom. Naravno da nije bila neka riba, ali u mojim dečačkim očima bila je vrhunac seksipila, gotovo kao guzice na biciklima u filmu Amarkord. Porno, tačnije erotski film, odvijao se u mojoj glavi, kada se ja kao nevidljivi čovek ušunjam u njen stan, ona nesvesna mog nevidljivog prisustva, ali prijatno iznenađena. Cela akcija završavala se u predelu grudi, jer nisam bio dovoljno obavešten o tome šta bih radio sa drugim delovima njenog tela. Unezverenost dok pognuta upisuje ocene u dnevnik, radost kada je spisak odsutnih toliko veliki da mora nekoliko minuta da se zadrži u tom položaju.
Pornografija je u ono vreme bila veliki tabu, internet nije postojao, tako da je verovatnoća da vidiš nago žensko telo, a da to nisu Mira Furlan, Neda Arnerić ili Danica Maksimović u nekoj mučnoj domaćoj seriji ili filmu, bila gotovo minimalna. Pošto smo imali jedan televizor, koji je glumio ulogu ognjišta u našem malom domu, gledanje tih sadržaja sa roditeljima i babom, koja je neprestano ponavljala "Šta mi gledamo za naše pare" i programirano se budila iz uobičajene dremke čim Mirina bratela krene da se otkopčava, nije bilo baš prijatno iskustvo. Jedino mesto gde si mogao da pogledaš erotski, a kasnije, porno film bili su bioskopi Partizan i Slavija. Verujem da mnogi od vas i ne znaju da je na Slaviji, na mestu gde se sada nalazi parking, a gde vam nose auto kada žele mnogo da vas iznerviraju, nalazio bioskop, toliko poznat da su ljudi uveče izbegavali tu da se šetaju, da slučajno neko ne bi pomislio da su upravo izašli sa projekcije. Partizan je bio mesto vojnika, koji su tamo odlazili da olakšaju svoju napetost i nostalgiju za kućom, dok je Slavija bila urbano mesto za sve ostale. Ponekad bi se u bioskopu Jadran, koji se nalazio na Trgu Republike, gde je danas jedan od onih frigidnih kafića, puštao neki škakljivi film i u koji me je ujak, greškom, posle kolača u "Gradskoj Kafani" popularno zvanoj "Kod Konja", odveo na projekciju filma misleći da idemo na neki mejnstrim. Sa projekcije sam izašao potpuno šokiran, ali sa druge strane i vrlo zainteresovan. Taj incident sa sigurnošću se desio kada sam imao manje od dvanaest godina, jer obožavani ujak nije među živima od sredine osamdesetih, a ta informacija možda bi značila nekom psihologu/psihijatru ukoliko bi želeo da popriča sa mnom:)
Negde pred kraj osnovne škole, prvi moj pravi susret sa pornografijom, nekoliko loše sakrivenih knjiga, edicije "Erotikon", džepnim izdanjima, među kojima su knjige "11000 Buzdovana", "Prsten" i "Sodoma i Gomora". Verujte da nikada nisam uspeo da pročitam više od par stranica tih knjiga, najčešće u osami, tako da ne bih znao da vam kažem o čemu se tu radi, ako znate na šta mislim. Tu pričamo o pornografiji podignutoj na nivo književnosti, koji celoj priči daje gotovo akademski ton:) Tada sam prvi put čuo za Anais Nin ili Markiz De Sada jer se negde na koricama knjiga nalazio spisak autora objavljenjih u toj ediciji. Kasnije, kada sam gledao film "Henri i Džun" imao sam jasnu sliku o Anaisinim interesovanjima.
Brat od tetke, nekada mi toliko blizak i drag, da sam mislio da mi je rođeni brat, bez obzira što smo se neprestano tukli i bili ljubomorni jedan na drugoga, ja zato što je imao vrhunsku ekipu ispred svoje zgrade, on zato što sam uvek bio krupniji od njega iako je stariji i u školi bolji, i ja, jednom prilikom (koliko me pamćenje služi od dve), krišom smo otišli da gledamo film u Slaviji "Mata Hari", u kojem je glumila legenda erotskih filmova, prva Emanuela, Silvija Kristel tada verovatno već dobrano razvaljena od alkohola, opterećena slavom (preporučujem dokumentarac o njoj). Tajna koju smo on i ja dugo čuvali, možda je on još uvek čuva. Posebno je interesantno što smo karte kupili bez ikakvih problema, a mi smo, posle projekcije, iz ravne sale crvenih sedišta, poda prekrivenog ljuspama od semenki, želeli što pre da pobegnemo, da nas slučajno neko ne bi video i prepoznao.
Preteča erotskih magazina bio je časopis "Start", doduše već od sedamdesetih, ozbiljna novina pravljena po uzoru na Playboy, možda ozbiljnija od svih onih koje danas možete kupiti na trafikama, izuzev možda Nedeljnika. Paradoksalno, slike su bile samo uspešan marketinški trik, ne bi li se časopis približio široj publici. Ako imate sreće, u nekoj automehaničarskoj radnji, možda možete naleteti na deo neke duplerice, za koju sam siguran da bi se danas na aukciji prodala kao vredni raritet. Lagao bih ako bi rekao da se sećam bilo kog članka, analize ili intervjua, ali se sigurno sećam nasmejanih lepotica (za koje bi verovatno danas mislili da su u najmanju ruku smešne), kako veselo pokazuju svoje guze.
Onda sredina osamdesetih, na trafikama se polako već oseća miris kapitalizma, pojavljuju se prvi pravi hard kor časopisi. Magazin "Erotika", tipičan šmek osamdesetih. Natapirane frizure, gore i dole, žene prirodnih poprsja i naivne lepote. Ćale je, s obzirom da je u to vreme bio mnogo mlađi nego ja sada, u svojim tridesetim, zdušni konzument liberalnih shvatanja (što će se kasnije promeniti, ali je već bilo kasno), tako da smo brat od tetke i ja došli do vrućeg materijala, u neograničenim količinama. Slike su bile super, a tek priče, nadrealna preterivanja (ili možda ne), dopisnih, anonimnih autora. Kada bolje razmislim tu se javila želja za pisanjem, koje sam postao svestan tek pre par meseci:). Krajem osamdesetih i "Vroči Kaj", koji je u odnosu na "Erotiku" bio treš, turbo folk, spram klasične muzike.
Priču završavam video rekorderom i devedesetim, dalje mislim da i sami znate šta se događalo. Video unosi revoluciju, istovremeno potpuno uništavajući A produkciju, polaroide (jeste, baš im je bilo stalo da istog trenutka imaju sliku sa letovanja), otvara vrata svim modernim pravcima i uvodi pornografiju u svaki dom, a vrhunac je P(oint)O(f)V(iew), kada se kamera toliko smanjila da se može držati jednom rukom. Uz sve to brži razvoj novih TV kanala, čuveni Treći kanal RTS od kojeg je krenulo prihvatanje pornjave kao mejnstrima, prvo emitovanjem erotskog kviza "Colpo grosso", a zatim i pravog hard kora. TV Palma, a kasnije i TV Politika, postali su i pravi sinonimi za pornografiju, što nije ni čudo s obzirom da se njihov program mogao opisati kao jebanje u zdrav mozak. Vreme interneta i hiperinflacije pornografije, kada je ima toliko da prestaje da bude zanimljiva, neću ni da komentarišem.
Potpuno nadrealnu situaciju doživeo sam u Novom Sadu, kada se burazer našeg drugara vratio sa jednogodišnje robije zvane vojska. U prijatnoj atmosferi njihove dnevne sobe, na TV-u Ilona Staler, mnogo poznatija kao Ćićolina, u edukativnoj emisiji zografskog karaktera, na osnovu ljubazne preporuke bolesnog radnika video kluba. Mi na kauču zapanjeni onim što vidimo, verujem da mnogi naši političari danas kao Ilona prolaze to iskustvo samo možda na nekom drugom nivou, dok nas njihova keva uredno služi kolačima, a ostatak porodice se tu negde muva iza naših leđa.
Izdvojiću još samo dva detalja, u moru drugih, prvi je večiti strah da će ćale provaliti da kasetu nisam premotao na potpuno isto mesto na kojem je bila i anegdotu sa partije preferansa, koja se odvija u stanu najboljeg druga moje tadašnje devojke. Pola noći, ja vidno iznerviran što sam pao na kontri na betlu, u njihovim očima delujem kao igrač amater, što me dovodi do ludila. Čuje se uključivanje video rekordera, koje je zvučalo kao da neko ulazi u stan (znate onaj zvuk, kling, cang, cak, brrrr). Kaže "Ne brini moj ćale je pasionirani kolekcionar pornografije, snima sve porno filmove na svim kanalima. Ali nema dovoljno mesta za trake". Bacim pogled na zid ceo prekriven policama sa trakama, "pa je kupio video koji na jednu traku može da snimi četiri puta duži materijal", pa vi računajte koliko je uzdaha bilo na tom zidu.
Ne želim ni da opravdavam ni da sporim pornografiju. U poslednje vreme ima tu aktera koji se njome bave iz čiste ljubavi, entuzijazma, želje i fetiša i zašto im to sporiti. Ona ima svoje zvezde (setite se samo glumice Severine, koja će biti upamćena i po tome što je pevala ili Stoje, naše gore list), fanove i naravno protivnike i siguran sam, ma šta vi ili ja uradili, neće nestati, nikad, barem ne do uspostavljanja nekog potpuno totalirarnog društva, kada će postati privilegija odabranih, za velike pare. Za nas je bila vrsta edukacije u nedostatku seksualnog obrazovanja i na nju gledamo kao na problematičnog rođaka kojeg ipak volimo bez obzira na sve.
Do gledanja ...
"Pornography (often abbreviated porn) is the portrayal of sexual subject matter for the exclusive purpose of sexual arousal."
Na samo pominjanje pornografije većini čistunaca se diže kosa na glavi, verovatno opravdano, ali kada si klinac, ona je zvezda vodilja, svetlo na kraju tunela nevinosti. Deco ako ovo čitate, pravimo se da niste videli, postupimo kao većina roditelja i dece kada se radi o seksu. Moj prvi susret sa njom nije bio u vidu nekog časopisa, već raskopčane košulje profesorke srpskog, onako krupne i kršne, sa jakim akcentom. Naravno da nije bila neka riba, ali u mojim dečačkim očima bila je vrhunac seksipila, gotovo kao guzice na biciklima u filmu Amarkord. Porno, tačnije erotski film, odvijao se u mojoj glavi, kada se ja kao nevidljivi čovek ušunjam u njen stan, ona nesvesna mog nevidljivog prisustva, ali prijatno iznenađena. Cela akcija završavala se u predelu grudi, jer nisam bio dovoljno obavešten o tome šta bih radio sa drugim delovima njenog tela. Unezverenost dok pognuta upisuje ocene u dnevnik, radost kada je spisak odsutnih toliko veliki da mora nekoliko minuta da se zadrži u tom položaju.
 |
| Photo by Mila Zasou on Unsplash |
Negde pred kraj osnovne škole, prvi moj pravi susret sa pornografijom, nekoliko loše sakrivenih knjiga, edicije "Erotikon", džepnim izdanjima, među kojima su knjige "11000 Buzdovana", "Prsten" i "Sodoma i Gomora". Verujte da nikada nisam uspeo da pročitam više od par stranica tih knjiga, najčešće u osami, tako da ne bih znao da vam kažem o čemu se tu radi, ako znate na šta mislim. Tu pričamo o pornografiji podignutoj na nivo književnosti, koji celoj priči daje gotovo akademski ton:) Tada sam prvi put čuo za Anais Nin ili Markiz De Sada jer se negde na koricama knjiga nalazio spisak autora objavljenjih u toj ediciji. Kasnije, kada sam gledao film "Henri i Džun" imao sam jasnu sliku o Anaisinim interesovanjima.
Brat od tetke, nekada mi toliko blizak i drag, da sam mislio da mi je rođeni brat, bez obzira što smo se neprestano tukli i bili ljubomorni jedan na drugoga, ja zato što je imao vrhunsku ekipu ispred svoje zgrade, on zato što sam uvek bio krupniji od njega iako je stariji i u školi bolji, i ja, jednom prilikom (koliko me pamćenje služi od dve), krišom smo otišli da gledamo film u Slaviji "Mata Hari", u kojem je glumila legenda erotskih filmova, prva Emanuela, Silvija Kristel tada verovatno već dobrano razvaljena od alkohola, opterećena slavom (preporučujem dokumentarac o njoj). Tajna koju smo on i ja dugo čuvali, možda je on još uvek čuva. Posebno je interesantno što smo karte kupili bez ikakvih problema, a mi smo, posle projekcije, iz ravne sale crvenih sedišta, poda prekrivenog ljuspama od semenki, želeli što pre da pobegnemo, da nas slučajno neko ne bi video i prepoznao.
Preteča erotskih magazina bio je časopis "Start", doduše već od sedamdesetih, ozbiljna novina pravljena po uzoru na Playboy, možda ozbiljnija od svih onih koje danas možete kupiti na trafikama, izuzev možda Nedeljnika. Paradoksalno, slike su bile samo uspešan marketinški trik, ne bi li se časopis približio široj publici. Ako imate sreće, u nekoj automehaničarskoj radnji, možda možete naleteti na deo neke duplerice, za koju sam siguran da bi se danas na aukciji prodala kao vredni raritet. Lagao bih ako bi rekao da se sećam bilo kog članka, analize ili intervjua, ali se sigurno sećam nasmejanih lepotica (za koje bi verovatno danas mislili da su u najmanju ruku smešne), kako veselo pokazuju svoje guze.
Onda sredina osamdesetih, na trafikama se polako već oseća miris kapitalizma, pojavljuju se prvi pravi hard kor časopisi. Magazin "Erotika", tipičan šmek osamdesetih. Natapirane frizure, gore i dole, žene prirodnih poprsja i naivne lepote. Ćale je, s obzirom da je u to vreme bio mnogo mlađi nego ja sada, u svojim tridesetim, zdušni konzument liberalnih shvatanja (što će se kasnije promeniti, ali je već bilo kasno), tako da smo brat od tetke i ja došli do vrućeg materijala, u neograničenim količinama. Slike su bile super, a tek priče, nadrealna preterivanja (ili možda ne), dopisnih, anonimnih autora. Kada bolje razmislim tu se javila želja za pisanjem, koje sam postao svestan tek pre par meseci:). Krajem osamdesetih i "Vroči Kaj", koji je u odnosu na "Erotiku" bio treš, turbo folk, spram klasične muzike.
Priču završavam video rekorderom i devedesetim, dalje mislim da i sami znate šta se događalo. Video unosi revoluciju, istovremeno potpuno uništavajući A produkciju, polaroide (jeste, baš im je bilo stalo da istog trenutka imaju sliku sa letovanja), otvara vrata svim modernim pravcima i uvodi pornografiju u svaki dom, a vrhunac je P(oint)O(f)V(iew), kada se kamera toliko smanjila da se može držati jednom rukom. Uz sve to brži razvoj novih TV kanala, čuveni Treći kanal RTS od kojeg je krenulo prihvatanje pornjave kao mejnstrima, prvo emitovanjem erotskog kviza "Colpo grosso", a zatim i pravog hard kora. TV Palma, a kasnije i TV Politika, postali su i pravi sinonimi za pornografiju, što nije ni čudo s obzirom da se njihov program mogao opisati kao jebanje u zdrav mozak. Vreme interneta i hiperinflacije pornografije, kada je ima toliko da prestaje da bude zanimljiva, neću ni da komentarišem.
Potpuno nadrealnu situaciju doživeo sam u Novom Sadu, kada se burazer našeg drugara vratio sa jednogodišnje robije zvane vojska. U prijatnoj atmosferi njihove dnevne sobe, na TV-u Ilona Staler, mnogo poznatija kao Ćićolina, u edukativnoj emisiji zografskog karaktera, na osnovu ljubazne preporuke bolesnog radnika video kluba. Mi na kauču zapanjeni onim što vidimo, verujem da mnogi naši političari danas kao Ilona prolaze to iskustvo samo možda na nekom drugom nivou, dok nas njihova keva uredno služi kolačima, a ostatak porodice se tu negde muva iza naših leđa.
Izdvojiću još samo dva detalja, u moru drugih, prvi je večiti strah da će ćale provaliti da kasetu nisam premotao na potpuno isto mesto na kojem je bila i anegdotu sa partije preferansa, koja se odvija u stanu najboljeg druga moje tadašnje devojke. Pola noći, ja vidno iznerviran što sam pao na kontri na betlu, u njihovim očima delujem kao igrač amater, što me dovodi do ludila. Čuje se uključivanje video rekordera, koje je zvučalo kao da neko ulazi u stan (znate onaj zvuk, kling, cang, cak, brrrr). Kaže "Ne brini moj ćale je pasionirani kolekcionar pornografije, snima sve porno filmove na svim kanalima. Ali nema dovoljno mesta za trake". Bacim pogled na zid ceo prekriven policama sa trakama, "pa je kupio video koji na jednu traku može da snimi četiri puta duži materijal", pa vi računajte koliko je uzdaha bilo na tom zidu.
Ne želim ni da opravdavam ni da sporim pornografiju. U poslednje vreme ima tu aktera koji se njome bave iz čiste ljubavi, entuzijazma, želje i fetiša i zašto im to sporiti. Ona ima svoje zvezde (setite se samo glumice Severine, koja će biti upamćena i po tome što je pevala ili Stoje, naše gore list), fanove i naravno protivnike i siguran sam, ma šta vi ili ja uradili, neće nestati, nikad, barem ne do uspostavljanja nekog potpuno totalirarnog društva, kada će postati privilegija odabranih, za velike pare. Za nas je bila vrsta edukacije u nedostatku seksualnog obrazovanja i na nju gledamo kao na problematičnog rođaka kojeg ipak volimo bez obzira na sve.
Do gledanja ...
Comments
Post a Comment