Kant je opsesija moderne filozofije, utemeljivač moderne misli, pasija profesora filozofije, čovek koji je fokus sa ontologije, definitivno, preneo na teren kognitivne psihologije. Čitanje njegovih tekstova, kakav je Kritika moći suđenja , mogu da uporedim sa gledanjem slike kroz masno staklo, gde posle svakog gledanja možete jednom da ga obrišete mikrofiber krpicom. Da bi počeli jasno da vidite obrise slike, treba vam mnogo brisanja. Logoreja međusobno ekvivalentnih, doduše vrlo smislenih rečenica i zaključaka, permutovanih u različitim kombinacijama. Photo by Alexandr Popadin on Unsplash Da bi nešto bilo filozofska disciplina, na šta estetika pretenduje, potrebno je da ima svoj predmet izučavanja, kao i adekvatnu metodu za proveru i utvrđivanje tačnosti definicija, a samim tim i tvrdnji u iskazima koji se tiču estetskih pojmova. Metoda koja se primenjuje trebalo bi da bude egzaktna, odnosno da, pod istim uslovima uvek daje iste rezultate u vidu definicija i rezultata tvrdnji. Kant p...
Kada ugledamo nešto lepo, osećamo iz dubine stomaka silu koja nas tome vuče, osećamo potrebu da budemo obasjani nevidljivim zracima kojima nas lepo privlači sebi. I bez obzira šta je to, obuzeti smo istim osećajem unutrašnje sreće koja se iz nas preliva i od naših profanih, običnih, života, pravi svete, izuzetne. To lepo, ima nešto u sebi, što bi se filozofskim rečnikom reklo dispoziciju, moć, da nas očara, i ta moć objašnjava zašto je lepota uvek bila deo religioznog i magijskog iskustva, danas umetničkog. Ako pažljivo čitamo Platona, između redova možemo naslutiti da nas lepo uzdiže do spoznaje božanskog, doduše uz znanje stečeno inicijacijom u misterije. Photo by Stavrialena Gontzou on Unsplash U antici, osnovno pitanje svih pitanja bilo je šta jeste, kao i šta je to što neku stvar čini onim što ona jeste. Drevni ljudi su verovali da u stvarima postoji nešto što ih čini takvim kakve one jesu. To nešto ne može se videti, ne može se osetiti, nije dostupno ni jednom čulu, organu, obit...