Živan Warhol

Posts

Tupan za estetiku Hegela

Kada kažem Hegel, pomislim na namrgođenog Nemca u nekoj teškoj, osamnaestovekovnoj odeći, zamrznutog u tamnom portretu rembrantovskog tipa. Iza njegovih leđa stoje Marks i Engels, Lenjin i ostala boljševička, šabatijanska, bulumenta, koja na temeljima njegovog učenja razara ovaj svet kroz neprestanu borbu teze i antiteze. Međutim, kada se zađe u njegovu misao, čoveka koji je pre filozofije završio teologiju, kada se ta misao poveže sa mistikom koja iz njegovih dela izbija, može se sagledati izuzetno kompleksan, ali kompletan, sistem, koji je čak i za mnoge moderne filozofe praktično nedokučiv, usled ograničenosti duha stesanog modernim obrazovanjem i odbacivanjem transcedentnih i transcedentalnih ideja. Photo by - Landsmann - on Unsplash Hegel je predstavnik apsolutnog idealizma, za njega svemu prethodi duhovna, beskonačna apsolutna ideja, apsolutni duh, koji sam sobom određuje šta u istini jeste istina . Taj duh teži svom otelotvorenju, samoiskazanju, kao i samospoznaji putem svesnih...

Pljuga

Sa setom razmišljam o starim filmovima gde su kadrovi ispunjeni duvanskim dimom u kojima promiču crno bele lepotice dugih nogu, gracioznih pokreta, provlačeći se kroz dimne skulpture. Krijem se u mraku kancelarije na poslednjem spratu dekanata i kroz odškrinut prozor izduvavam dim, gledajući na plato ispred Filozofskog fakulteta, skriven u senci. Teška društvena situacija, poput zimske zagušljive magle, u sećanje mi vraća i filmove poput Zmijskog gnezda ili Kabarea. Ispucale pločice koje prekrivaju zapušteni prostor jasno nam predočavaju značaj visokog obrazovanja u šupljim glavama onih koji državu vode, dok je Njegoš skrenuo pogled od bašte kafića koji je nekada bio knjižara. Photo by MAHDI HAJIZADE on Unsplash Petak je odavno izgubio onu mladalačku draž, dan se kao slina razvlači po kiši iščekujući svoj kraj. Između retkih slučajnih prolaznika uočavam nabildovanog lika, ispod nadstrešnice, kako ulazi na pomoćni ulaz zgrade fakulteta noseći poveći ranac na leđima. Dovoljno neobično d...

Tupan za racionalizam Dekarta

Dekart je prekretnica u naučnom poimanju sveta, njegovo učenje iskorišćeno je od strane prosvetiteljstva da se polako metafizičke teme istisnu iz filozofije, kao i iz svakodnevnog života. Iskreno nisam siguran da li je to rezultat namere koja je ovaj svet trebala da odvede u ateizam ili materijalizam, mada imam dobrih indicija da u to verujem. Moram priznati da je to pomalo tragikomično, s obzirom da su primarni Dekartovi motivi bili povratak metafizici i apsolutna ubeđenost u postojanje Boga. S obzirom da je bio jezuitski đak, opravdano se postavlja pitanje kakvog Boga, ali to je već neka druga tema za diskusiju. Na filozofskom fakultetu Dekart se radi skoro na svakom predmetu koji ima veze sa epistemologijom, naukom ili modernom filozofijom, ali tek kada se stavi u kontekst vremena u kojem je živeo i njegovog rada u oblasti matematike može se razumeti u pravom svetlu. Kada sam shvatio da četvrti put moram da čitam Meditacije, dobio sam blagi napad anksioznosti, međutim što ...

Veo

U mnogim drevnim religijskim i mističnim učenjima priroda je predstavljena ženskim likom, kojeg znamo pod različitim imenima kakva su Ištar, Isis, Izida, Venera ili Afrodita. Geometrijski se izražava u u obliku vesica piscis , koji neodoljivo podseća na vaginu ili ribicu. U najstarijim pojavljivanjima ovih boginja, one uvek preko lica nose veo, koji sprečava da stvari u prirodi vidimo onakvima kakve (stvarno, po sebi) jesu, već uvek kroz njega. Sa filozofskog aspekta, ovaj veo predstavlja način na koji poimamo realnost, isključivo putem opažaja, nama su priroda i svet dati posredno, putem čulnih data, predstava, i naš mozak, ili arhaičnim rečnikom duh, kreira "sliku" opipljive realnosti, odnosno, sveta oko nas. Za sada nismo našli garancije da ono što vidimo i osećamo odgovara onome što stvarno postoji izvan nas, u stvari nismo našli ni (epistemološke) dokaze da bilo šta postoji izvan nas, što i dalje daje materijala za skeptike i epistemologe i ostale filozofe. Muška božanst...

Tupan za estetiku Kanta

Kant je opsesija moderne filozofije, utemeljivač moderne misli, pasija profesora filozofije, čovek koji je fokus sa ontologije, definitivno, preneo na teren kognitivne psihologije. Čitanje njegovih tekstova, kakav je Kritika moći suđenja , mogu da uporedim sa gledanjem slike kroz masno staklo, gde posle svakog gledanja možete jednom da ga obrišete mikrofiber krpicom. Da bi počeli jasno da vidite obrise slike, treba vam mnogo brisanja. Logoreja međusobno ekvivalentnih, doduše vrlo smislenih rečenica i zaključaka, permutovanih u različitim kombinacijama. Photo by Alexandr Popadin on Unsplash Da bi nešto bilo filozofska disciplina, na šta estetika pretenduje, potrebno je da ima svoj predmet izučavanja, kao i adekvatnu metodu za proveru i utvrđivanje tačnosti definicija, a samim tim i tvrdnji u iskazima koji se tiču estetskih pojmova. Metoda koja se primenjuje trebalo bi da bude egzaktna, odnosno da, pod istim uslovima uvek daje iste rezultate u vidu definicija i rezultata tvrdnji. Kant p...

Lepo je ono neuhvatljivo

Kada ugledamo nešto lepo, osećamo iz dubine stomaka silu koja nas tome vuče, osećamo potrebu da budemo obasjani nevidljivim zracima kojima nas lepo privlači sebi. I bez obzira šta je to, obuzeti smo istim osećajem unutrašnje sreće koja se iz nas preliva i od naših profanih, običnih, života, pravi svete, izuzetne. To lepo, ima nešto u sebi, što bi se filozofskim rečnikom reklo dispoziciju, moć, da nas očara, i ta moć objašnjava zašto je lepota uvek bila deo religioznog i magijskog iskustva, danas umetničkog. Ako pažljivo čitamo Platona, između redova možemo naslutiti da nas lepo uzdiže do spoznaje božanskog, doduše uz znanje stečeno inicijacijom u misterije. Photo by Stavrialena Gontzou on Unsplash U antici, osnovno pitanje svih pitanja bilo je šta jeste, kao i šta je to što neku stvar čini onim što ona jeste. Drevni ljudi su verovali da u stvarima postoji nešto što ih čini takvim kakve one jesu. To nešto ne može se videti, ne može se osetiti, nije dostupno ni jednom čulu, organu, obit...

Test inteligencije

Prolazi polako peta godina od uvertire za globalnu diktaturu koju svi pamtimo kao COVID PLANdemiju. Sada kada su se slegli utisci, jasno je da je ceo projekat bio test inteligencije, koji mnogi nisu položili, što sužava prostor za nikad potrebniji optimizam. Meni lično najteže je palo razočarenje u ljude, često meni i dalje jako drage, i njihova podložnost ispiranju mozga i nedostatak kritičkog mišljenja. Sve bih mogao da oprostim i preko svega da pređem, osim preko spremnosti da nekoga označe žutom trakom, da mu zabrane kretanje, da mu zabrane da iznosi stav, a pod opravdanjem rasnih, pardon, medicinskih uverenja i strahom za sopstvenu guzicu. Znam da su bili pod hipnozom mas medija, ali to ih ipak, nažalost, ne opravdava. Jedino što bi moglo, i to delimično, je: izvini, nisam bio u pravu. Za mene lično plandemija je bila motiv da pogledam iza zavese gde čarobnjak iz Oza izvodi svoju predstavu, jer do tada sam i sam hodao sa povezom. A ko jednom vidi ne može više da ne vidi, plava pil...

Square And Compass

Simboli prenose poruke direktno u područje nesvesnog gde ih naša praiskonska intuicija, usađena u nama još u procesu stvaranja, prima i tumači. Šestar i ugao, koji opkoračuju G i primaju ga u svoju toplu matericu simbolizovanu unutrašnjim prostorom, i danas su predmet našeg profanog tumačenja jer nas kopka moć koju upućeni crpe iz njega. G za neke God , za druge Geometry , za treće Generative . Za mene sva tri, imajući u vidu teološku osnovu na kojoj ovaj simbol stoji, kao i činjenicu da se iza svake okultne tajne krije trojstvo, na renesansnim slikama i medaljonima često predstavljeno kao tri Gracije. Bog, svojim generativnim, muškim principom (Sunce), i ženskim materijalnim (Mesec) reprezentovanim geometrijom, stvara, da ne kažem oplođava. Osim toga, šestar i ugao formiraju takozvani Solomonov pečat, koji se i onda, a vidimo i danas pogotovo u sferi geopolitike, koristi za kontrolisanje demona, ne bi li se teurgijom ostvario neki ovozemaljski cilj. Isti simbol može se predstaviti pom...

Tupan za okultno

Da bi stvarno bio stručnjak za okultno potrebna su dva uslova, kao u ostalom i za npr. hirurga: prvi je da imaš teoretsko znaje, a drugi je da umeš da ga primeniš. Ovo drugo, pored skromnog prvog, me u startu diskvalifikuje i postavlja na nivo dummy , što naši izdavači umesto tupan, prevode lepšim terminom - početnik. Tako da mi se čini da ovaj tekst nosi adekvatan naslov. To mi daje i slobodu da špekulišem i iznosim sopstveno viđenje raznih tekstova, knjiga, video snimaka, koje sam tokom godina pročitao ili pogledao. Sve ovo uzmite sa rezervom i pokušajte sami da zagrebete po literaturi, meni je zamisao da svima koje ovo možda zanima približim tematiku sažimajući ono što sam pročitao i rizikujući da zvučim kao potpuni ludak. Photo by Dean David on Unsplash Ako se pažljivo zagledate u mistiku i njenu literaturu, shvatićete da je moderna filozofija samo njen odraz na epistemološkoj ravni. Zato mislim da bi svaki filozof morao u nju da bude upućen, bez obzira na lični stav prema njoj. D...