Živan Warhol

Kant je opsesija moderne filozofije, utemeljivač moderne misli, pasija profesora filozofije, čovek koji je fokus sa ontologije, definitivno, preneo na teren kognitivne psihologije. Čitanje njegovih tekstova, kakav je Kritika moći suđenja , mogu da uporedim sa gledanjem slike kroz masno staklo, gde posle svakog gledanja možete jednom da ga obrišete mikrofiber krpicom. Da bi počeli jasno da vidite obrise slike, treba vam mnogo brisanja. Logoreja međusobno ekvivalentnih, doduše vrlo smislenih rečenica i zaključaka, permutovanih u različitim kombinacijama. Photo by Alexandr Popadin on Unsplash Da bi nešto bilo filozofska disciplina, na šta estetika pretenduje, potrebno je da ima svoj predmet izučavanja, kao i adekvatnu metodu za proveru i utvrđivanje tačnosti definicija, a samim tim i tvrdnji u iskazima koji se tiču estetskih pojmova. Metoda koja se primenjuje trebalo bi da bude egzaktna, odnosno da, pod istim uslovima uvek daje iste rezultate u vidu definicija i rezultata tvrdnji. Kant p...

Kada ugledamo nešto lepo, osećamo iz dubine stomaka silu koja nas tome vuče, osećamo potrebu da budemo obasjani nevidljivim zracima kojima nas lepo privlači sebi. I bez obzira šta je to, obuzeti smo istim osećajem unutrašnje sreće koja se iz nas preliva i od naših profanih, običnih, života, pravi svete, izuzetne. To lepo, ima nešto u sebi, što bi se filozofskim rečnikom reklo dispoziciju, moć, da nas očara, i ta moć objašnjava zašto je lepota uvek bila deo religioznog i magijskog iskustva, danas umetničkog. Ako pažljivo čitamo Platona, između redova možemo naslutiti da nas lepo uzdiže do spoznaje božanskog, doduše uz znanje stečeno inicijacijom u misterije. Photo by Stavrialena Gontzou on Unsplash U antici, osnovno pitanje svih pitanja bilo je šta jeste, kao i šta je to što neku stvar čini onim što ona jeste. Drevni ljudi su verovali da u stvarima postoji nešto što ih čini takvim kakve one jesu. To nešto ne može se videti, ne može se osetiti, nije dostupno ni jednom čulu, organu, obit...

Prolazi polako peta godina od uvertire za globalnu diktaturu koju svi pamtimo kao COVID PLANdemiju. Sada kada su se slegli utisci, jasno je da je ceo projekat bio test inteligencije, koji mnogi nisu položili, što sužava prostor za nikad potrebniji optimizam. Meni lično najteže je palo razočarenje u ljude, često meni i dalje jako drage, i njihova podložnost ispiranju mozga i nedostatak kritičkog mišljenja. Sve bih mogao da oprostim i preko svega da pređem, osim preko spremnosti da nekoga označe žutom trakom, da mu zabrane kretanje, da mu zabrane da iznosi stav, a pod opravdanjem rasnih, pardon, medicinskih uverenja i strahom za sopstvenu guzicu. Znam da su bili pod hipnozom mas medija, ali to ih ipak, nažalost, ne opravdava. Jedino što bi moglo, i to delimično, je: izvini, nisam bio u pravu. Za mene lično plandemija je bila motiv da pogledam iza zavese gde čarobnjak iz Oza izvodi svoju predstavu, jer do tada sam i sam hodao sa povezom. A ko jednom vidi ne može više da ne vidi, plava pil...

Simboli prenose poruke direktno u područje nesvesnog gde ih naša praiskonska intuicija, usađena u nama još u procesu stvaranja, prima i tumači. Šestar i ugao, koji opkoračuju G i primaju ga u svoju toplu matericu simbolizovanu unutrašnjim prostorom, i danas su predmet našeg profanog tumačenja jer nas kopka moć koju upućeni crpe iz njega. G za neke God , za druge Geometry , za treće Generative . Za mene sva tri, imajući u vidu teološku osnovu na kojoj ovaj simbol stoji, kao i činjenicu da se iza svake okultne tajne krije trojstvo, na renesansnim slikama i medaljonima često predstavljeno kao tri Gracije. Bog, svojim generativnim, muškim principom (Sunce), i ženskim materijalnim (Mesec) reprezentovanim geometrijom, stvara, da ne kažem oplođava. Osim toga, šestar i ugao formiraju takozvani Solomonov pečat, koji se i onda, a vidimo i danas pogotovo u sferi geopolitike, koristi za kontrolisanje demona, ne bi li se teurgijom ostvario neki ovozemaljski cilj. Isti simbol može se predstaviti pom...

Da bi stvarno bio stručnjak za okultno potrebna su dva uslova, kao u ostalom i za npr. hirurga: prvi je da imaš teoretsko znaje, a drugi je da umeš da ga primeniš. Ovo drugo, pored skromnog prvog, me u startu diskvalifikuje i postavlja na nivo dummy , što naši izdavači umesto tupan, prevode lepšim terminom - početnik. Tako da mi se čini da ovaj tekst nosi adekvatan naslov. To mi daje i slobodu da špekulišem i iznosim sopstveno viđenje raznih tekstova, knjiga, video snimaka, koje sam tokom godina pročitao ili pogledao. Sve ovo uzmite sa rezervom i pokušajte sami da zagrebete po literaturi, meni je zamisao da svima koje ovo možda zanima približim tematiku sažimajući ono što sam pročitao i rizikujući da zvučim kao potpuni ludak. Photo by Dean David on Unsplash Ako se pažljivo zagledate u mistiku i njenu literaturu, shvatićete da je moderna filozofija samo njen odraz na epistemološkoj ravni. Zato mislim da bi svaki filozof morao u nju da bude upućen, bez obzira na lični stav prema njoj. D...

Žuta svetlost improvizovanog tunela smenjuje se sa senkama drveća Tašmajdanskog parka. Radosno širim male ruke podižući ih iznad glave, dok nosim plavu majicu na kojoj je ispisano moje neobično ime. Brzina malog voza me zapljuskuje izazivajući u meni oduševljenje dok u stomaku osećam uzbuđenje. Devojčurak crne kose, koja je ujedno i moja majka, nestrpljivo čeka na improvizovanoj stanici, na istom mestu na kojem me je smestila u mali voz. Ja sa druge strane sa negodovanjem očekujem kraj vožnje, nadajući se novoj. Moja sećanja su kao slike sa hukom vetra i vriskom dece u tunelu, koja su ovekovečile trenutke moje neizmerne sreće, a na koje povremeno naletim listajući album iz detinjstva koji majka ljubomorno čuva, ne dajući mi da ga ponesem sa sobom. Image by  kirill_makes_pics  from  Pixabay Minijaturna pruga se provlačila kroz park na čijem vrhu, na belim metalnim stolicama, okruglog sedišta, su sedele porodice oko kojih se čula dečija graja. Hlad drveća pokrivao je neugle...

Sedam sati je. Žvala mi se sliva niz usnu dok dremam nad radnim stolom iščekujući moj dan osvete. Ispred vrata čujem obezbeđenje koje se nervozno šetka, na zidu kabineta u mraku sobe blješte ekrani na kojima pratim sve domaće kanale. Niko od nas nije spavao celu noć, pripreme za ovaj dan traju dugo, skoro 2 meseca. Danas je dan kada ću započeti svoju knjigu "Kako sam uništio obojenu revoluciju". Kroz odškrinuta vrata pojavljuje se glava pravog bizona, trljam oči, gutam pilulu za anksioznost, pogled se bistri, ulazi Đuka. Photo by Pawel Czerwinski on Unsplash - Kolika je procena da će biti ljudi? - Iz BIA kažu da očekuju oko 107.000. - 107.000? Misliš da će biti toliko, to je maksimum za naš plan? - Ma oni su svi pičke, nema šanse da dođe više od tog broja, autobusi i vozovi stoje, jako smo ih naplašili. - Šta rade naši? Jesu stigli mađari plaćenici? - Pristižu celo jutro, tu su i momci sa tribine, svi čekamo kao zapeta puška, puška, hahahahha. - Nasmejao bih se, ali n...

Kako je filozofija putovala kod vreme, odvajajući se od metafizičke i teleološke matice, skrenula je u epistemički rukavac koji se bavi našim saznanjem, njegovim granicama, metodama i prirodom. Praktično, usmerila se na bavljenje pojmovima, definicijama, upotrebom jezika i objašnjenjem načina na koji jezik oslikava realnost.  Filozofija je, od Barklija i Hjuma, počela za sobom da ostavlja ono spoljašnje, ono po sebi, biće po sebi i počela da se bavi (gotovo) samo onim unutrašnjim, solipsističkim, naivno pretpostavljajući da se do Istine može izdići iznutra, povlačeći sebe za kosu, kako to radi baron Minhauzen. Photo by Nejc Soklič on Unsplash Klasična, opšte prihvaćena, definicija znanja, koju nam je ostavio još Platon, je: znanje je opravdano istinito verovanje . Istina se u ovoj definiciji pojavljuje posredno, kao istinito verovanje, dok su opravdanje i verovanje unutrašnja stanja subjekta koji saznaje. Ovde se odmah uočava prvi epistemološki problem, da za znanje istina nije do...

U punoj troli koja se kotrlja niz Dimitrija Tucovića, dve starije gospođe hvale se svojim unucima. "Mog unuka strašno zanimaju kompjuteri, po ceo dan nešto programira". U stvarnosti sedi sa nabijenim slušalicama na ušima, pilji u računar nervozno udarajući po tastaturi, igrajući jednu od hiljada video igrica kojima su deca i mladi, uglavnom, preokupirani. Žalosno gubljenje vremena koje smo svi iskusili, moglo bi se reći sa zadovoljstvom. Nemojte ovo shvatiti kao kritiku na njihov račun. Često smo zavedeni prijatnom dokolicom, ne shvatajući kako ona na nas negativno utiče putem zauvek potrošenog resursa zvanog vreme. Photo by Donald Giannatti on Unsplash Ipak video igrice otvaraju prostor za jedan filozofski misaoni eksperiment o prirodi ovog sveta, našem mestu u njemu i šta o njemu možemo znati. Kao što znamo algoritmi veštačke inteligencije sve su bolji i sve bolje oponašaju stvarnost. Botovi su, još uvek, digitalni objekti bez duše koji, na neki način, oponašaju naš svet. ...