Živan Warhol

Kako je filozofija putovala kod vreme, odvajajući se od metafizičke i teleološke matice, skrenula je u epistemički rukavac koji se bavi našim saznanjem, njegovim granicama, metodama i prirodom. Praktično, usmerila se na bavljenje pojmovima, definicijama, upotrebom jezika i objašnjenjem načina na koji jezik oslikava realnost.  Filozofija je, od Barklija i Hjuma, počela za sobom da ostavlja ono spoljašnje, ono po sebi, biće po sebi i počela da se bavi (gotovo) samo onim unutrašnjim, solipsističkim, naivno pretpostavljajući da se do Istine može izdići iznutra, povlačeći sebe za kosu, kako to radi baron Minhauzen. Photo by Nejc Soklič on Unsplash Klasična, opšte prihvaćena, definicija znanja, koju nam je ostavio još Platon, je: znanje je opravdano istinito verovanje . Istina se u ovoj definiciji pojavljuje posredno, kao istinito verovanje, dok su opravdanje i verovanje unutrašnja stanja subjekta koji saznaje. Ovde se odmah uočava prvi epistemološki problem, da za znanje istina nije do...

U punoj troli koja se kotrlja niz Dimitrija Tucovića, dve starije gospođe hvale se svojim unucima. "Mog unuka strašno zanimaju kompjuteri, po ceo dan nešto programira". U stvarnosti sedi sa nabijenim slušalicama na ušima, pilji u računar nervozno udarajući po tastaturi, igrajući jednu od hiljada video igrica kojima su deca i mladi, uglavnom, preokupirani. Žalosno gubljenje vremena koje smo svi iskusili, moglo bi se reći sa zadovoljstvom. Nemojte ovo shvatiti kao kritiku na njihov račun. Često smo zavedeni prijatnom dokolicom, ne shvatajući kako ona na nas negativno utiče putem zauvek potrošenog resursa zvanog vreme. Photo by Donald Giannatti on Unsplash Ipak video igrice otvaraju prostor za jedan filozofski misaoni eksperiment o prirodi ovog sveta, našem mestu u njemu i šta o njemu možemo znati. Kao što znamo algoritmi veštačke inteligencije sve su bolji i sve bolje oponašaju stvarnost. Botovi su, još uvek, digitalni objekti bez duše koji, na neki način, oponašaju naš svet. ...

Još jedan radni dan na izmaku, vračarska gungula u letnjim baštama blaziranih kafića, osmesi na licima putnika sa globalnog Titanika. Za stolom poznata lica, dvoje najbližih, koja viđam kontinualno poslednjih trideset i kusur godina, čekamo relativno nova lica koja su uplovila u naše živote, predmet tajnih priča i malih intriga. Photo by Toa Heftiba on Unsplash Naš zenit odavno je iza naših leđa, živimo od sećanja i starih odluka, bilo da se na njih ljutimo, bilo da ih se sa setom prisećamo. Svakog dana osećam kako starimo, osećam to na koži, osećam u porama, a najviše u pričama koje pričamo i načinima na koji to radimo. A u meni još uvek tinja strast, želja, želja da se upustim u nepoznato i izgubim odavde u potpuno nepoznatom pravcu, negde gde me sunce preznaja, a blagi vetar suši, dok se dim vijori iznad moje glave, kroz slamnati šešir. Oko mene pregršt žena, divnih razvučenih osmeha, smejućih očiju i povremeno umornih pogleda, zavaljenih oko stola gradskog kafića u čijem društvu g...

Mnogi danas duboko u sebi osećaju da sa ovim svetom nešto nije u redu. Osećaju zlo koje se kao mastilo širi po vodi istovremeno odbijajući da poveruju da neko to mastilo sipa i da su oni ti koji ga mešaju svojim odbijanjem da prihvate realnost, tačnije da su saučesnici ili korisne budale, nazovite to kako želite.  Photo by Mahdi Bafande on Unsplash Ljudi ne žele da veruju iz nekoliko razloga, ukratko ću probati da ih objasnim. Prvo, Bogu hvala, većina nas su normalni, nepatološki likovi, sa duboko usađenom empatijom koju su u nas ulili roditelji, prijatelji i rodbina. To je ujedno i naša najveća snaga, ali nažalost i slabost. Slabost je zato što normalan čovek jednostavno odbija da poveruje da može da postoji toliko zlo spremno da ubija decu, truje vazduh, drži vas u zatvoru, ubije bolešću iz laboratorije ili vakcinom. Iako svaki normalan čovek ne želi u to da veruje, to ipak ne znači da se zlo ne dešava i upravo to uporno odbijanje da se objektivno pretresu činjenice sve više i v...

Eoni prolaze ... Prolaze ... Za mene taj termin nema smisla jer sam beskonačan, bezvremen, nestvoren. U svom savršenstvu sam i samosvestan, iako niko način na koji jesam ne može da pojmi, obuhvati. Sve sam napravio i stvorio, znam kako se svaka i najmanja čestica pomera u ovom univerzumu, iza kojeg je takvo ništa, da ni ono što ljudi zovu vreme ne postoji. Pošto sam stvorio i zakone, znam sudbinu svake čestice, sva njena stanja, "bivša", "sadašnja", "buduća" odjednom.  Ljudi, na koje ću se vratiti kasnije, ne mogu da pojme stanja stvari odjednom zato im treba ono što oni zovu vreme, da događaje dovedu u neki redosled, da svojim konačnim umom njihovu beskonačnost mogu da spoznaju. Photo by Austin Chan on Unsplash Sve je tako predvidivo. Iz te predvidljivosti rodila se ideja da sebi, onome koji zna sve, omogućim da nešto ne znam, rečnikom ljudi ideja da prekratim dosadu. Kako se rodila ideja meni, meni koji u sebi sadrži sve ideje i koji je njihov uzrok? Ve...

Svako proučavanje filozofije počinje sa korenom Grčke misli, po meni nepravedno, jer se zanemaruju milenijumi učenja na istoku, u Persiji, Haldeji, Egiptu i Judeji. Pogledajte vremensku liniju ovih civilizacija i biće vam jasno zašto su se njihova verovanja morala preliti i u Grčku. Akademski pristup proučavanju istorije filozofije obojen je idejama protestantizma, prosvetiteljstva, materijalizma i, namernog ili slučajnog, potpunog nerazumevanja tadašnjeg poimanja sveta, kolokvijalnog i teološkog mišljenja. Objašnjenja se baziraju na projekciji našeg sistema vrednosti i tumačenja u svetlu modernog shvatanja sveta i epistemologije, što je potpuni anahronizam jer nisu razmišljali u istom domenu pojmova kao mi. Photo by Marek Piwnicki on Unsplash Tvrdnja da je njih zanimao isključivo materijalni sastav ili počelo ovog sveta, za mene je besmislen, jer je anahron. Takav je i pokušaj da se to dokaže kroz analizu i tumačenje učenja ranih filozofa od Talesa do atomista, jer se olako prelazi p...

Svaki uspešan programer tajnu svog uspeha krije u lenjosti. Prvo, kada rešiš jednu klasu problema, isto ili slično rešenje primenićeš i na svaku drugu, iole sličnu. U našem svetu to se zove design patterns , odnosno dizajnerski šabloni ili babinim rečnikom, mustre. Ako obratite pažnju na mikro i makro kosmos, brzo ćete uvideti da se takvi šabloni mogu lako uočiti, kao u primerima pojednostavljenog modela molekula i solarnog sistema ili otiska prsta i godova na stablu. U hemetičkim učenjima ova pravilnost iskazana je izrekom kako gore tako i dole, iliti as abowe so below . Određeni šablon programer bi predstavio ikonicom, da ne kažem simbolom. Photo by Alina Grubnyak on Unsplash Osim ovog videćete da postoje neke pravilnosti koje se ponavljaju, baš kao u slučaju muzičke letvice, gde iste tonove, do, re, mi, fa, sol, la, si, možete pomerati od nižih ka višim frekvencijama. Promenom vibracije jedne note menjate skalu, istovremeno zadržavajući odnose, što će nas vratiti na pitanje minimal...

Prošlo je više od godinu dana od kada se u duši javila iskra, misao o tome da želim promenu, da učinim nešto što iznutra može da me ispuni i pripremi za teške društvene promene koje nas sve očekuju. Sve je krenulo kao šala, prvo sa ukućanima, zatim sa ekipom sa bazena, a onda i sa svima ostalima. Grudva je krenula da se kotrlja i na kraju je postala lavina u meni, šala me obuzela i otrgla se kontroli. Ideja se materijalizovala, prešla je put od zamisli do indeksa. Ne može se otkriti nešto novo idući po starim tragovima, rešio sam da se okušam i krenem na neizvesno putovanje, putem kojim do sada nisam prošao. Iskreno se nadam da ću za života i stići na odrediše, jebe me što teško odustajem.  Ja Živan Warhol, bivši učenik Matematičke gimnazije u Beogradu, magistar Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu, smer Računarska Tehnika i Informatika, podnosim sledeću molbu za upis na redovne studije filozofije, uz, nadam se, prikladno obrazloženje. Photo by Sincerely Media on Unsplash Od...

Dok smo odrastali u socijalističkoj Jugoslaviji, imali jedan par Levis 501 farmerki i jedne, nama neprocenjivo vredne, starke, mnogima od nas pogledi, snovi i nada u srećnu budućnost bili su usmereni ka Americi. Sanjali smo Holivudske živote, okruženi lepoticama, u širokim kadilacima i ludim noćnim klubovima. Zamišljali smo muziku, Vudstok, andergraund Njujork, prostrani LA. Sa naše strane bare, Amerika je bila nedostižna bajka, ideal slobode. Photo by Anthony Shane on Unsplash Priliku da prvi put odem u Ameriku dobio sam u trenutku raspada naše stare države. Bio sam student završne godine, praktično bez dinara i u svom i u džepu matoraca. Konferencija o hardveru, sumnjivog kvaliteta, održavala se u Las Vegasu u legendarnom hotelu Rivjera, koji često možete videti u filmovima. U tom trenutku rat je okončan u Bosni, spremao se novi na Kosovu, a SRJ se nalazila pod prvom pretnjom bombardovanja, za koju smo (kao i za pravo bombardovanje koje je usledilo nekoliko godina kasnije) mislili d...