Dosada

Eoni prolaze ... Prolaze ... Za mene taj termin nema smisla jer sam beskonačan, bezvremen, nestvoren. U svom savršenstvu sam i samosvestan, iako niko način na koji jesam ne može da pojmi, obuhvati. Sve sam napravio i stvorio, znam kako se svaka i najmanja čestica pomera u ovom univerzumu, iza kojeg je takvo ništa, da ni ono što ljudi zovu vreme ne postoji. Pošto sam stvorio i zakone, znam sudbinu svake čestice, sva njena stanja, "bivša", "sadašnja", "buduća" odjednom.  Ljudi, na koje ću se vratiti kasnije, ne mogu da pojme stanja stvari odjednom zato im treba ono što oni zovu vreme, da događaje dovedu u neki redosled, da svojim konačnim umom njihovu beskonačnost mogu da spoznaju.

Photo by Austin Chan on Unsplash

Sve je tako predvidivo. Iz te predvidljivosti rodila se ideja da sebi, onome koji zna sve, omogućim da nešto ne znam, rečnikom ljudi ideja da prekratim dosadu. Kako se rodila ideja meni, meni koji u sebi sadrži sve ideje i koji je njihov uzrok? Verovatno (verovatno? tako mi i treba kada se igram s ljudima) je u meni već bila sadržana. Da li savršenstvo pretpostavlja potpuno saznanje ili pak nepotpuno?

Iz predvidljivosti sam ljudima udahnuo volju, slobodnu volju, da njome mogu da promene moj savršeni kauzalni niz, dao sam im moć da me iznenade, dao sam im moć da sami upravljaju vremenom, da mojim "rukama", a svojom voljom oblikuju glinu stvarnosti. Njima sam dao volju, a sebi sam poklonio neizvesnost, iščekivanje, radost nepoznatog, pojmove koji pre njihove volje nisu postojali. Ljudi su jedina bića u univerzumu sposobna za genezu.

Oni su tako mali i nesavršeni, ne želim da ugroze ceo univerzum. Morao sam da uvedem neka pravila, a osnovno je da ono kako oni deluju, mora da se reflektuje na njih same. Danas oni to zovu karmički zakon, ja ga zovem njihovim rečnikom sigurnosna kočnica, garant da ako odu predaleko, ako postanu samorastući patogen, uništiće sami sebe. Zakon deluje i na ličnom, ali mnogo više na grupnom nivou.

Kada je svetlo u tamu okovano, odnosno deo moje božanske svesti u njih izliven, postali su mali bogovi, većinom nesvesni svojih moći koje se sadelovanjem mogu uvećati. Moći da sami kreiraju svoju stvarnost, moći da se suprotstave mojoj volji, što je ostavilo prostor nekad najdražem i najlepšem palom princu svetla, uz čiju pomoć sam ih prvobitno i stvarao,  prognanom u svet materije. On kuša ljude nudeći znanje, dobijeno od mene, za dušu, za deo mene koji je bio moj poklon njima.

U svojoj nesavršenosti ljudi izmišljaju neverovatne stvari, kakav je, na primer, primitivni jezik tinejdžera. Koliko dugo sam se ja "smarao", koliko dugo sam patio usled sopstvene savršenosti, a pre njih nisam ni znao za patnju. Ja sam njima dao slobodu iz koje proizilazi i njihova radost i patnja, oni su meni dali neizvesnost i spoznaju šta bi radost i patnja bili.

Oni misle da ja imam kontrolu, da ja upravljam, a ne oni. Ja sam smo posmatrač, doduše ponekad se umešam samo da bi ih sprečio da se totalno unište ili da bih obuzdao palog, koji se tamo oseća kao kod kuće, i njegove odane sledbenike. 

A svojom voljom ljudi kreiraju svoju stvarnost, moć njihove volje ide do materijalizacije ideja koje se javljaju u njihovom umu. Imaju moć da njima neshvatljivim procesom oblikuju red struna koje čine osnov realnosti. Samo pojedini imaju svest o ovome i tu svest koriste prema onome što ljudi zovu savest. A savest je sećanje na duhovne zakone koje sam u njih ulio. Idem sada da odgledam novi milenijum, ako baš preteraju, moraću da se vratim na režim dosade ...