Živan Warhol

Svaki uspešan programer tajnu svog uspeha krije u lenjosti. Prvo, kada rešiš jednu klasu problema, isto ili slično rešenje primenićeš i na svaku drugu, iole sličnu. U našem svetu to se zove design patterns , odnosno dizajnerski šabloni ili babinim rečnikom, mustre. Ako obratite pažnju na mikro i makro kosmos, brzo ćete uvideti da se takvi šabloni mogu lako uočiti, kao u primerima pojednostavljenog modela molekula i solarnog sistema ili otiska prsta i godova na stablu. U hemetičkim učenjima ova pravilnost iskazana je izrekom kako gore tako i dole, iliti as abowe so below . Određeni šablon programer bi predstavio ikonicom, da ne kažem simbolom. Photo by Alina Grubnyak on Unsplash Osim ovog videćete da postoje neke pravilnosti koje se ponavljaju, baš kao u slučaju muzičke letvice, gde iste tonove, do, re, mi, fa, sol, la, si, možete pomerati od nižih ka višim frekvencijama. Promenom vibracije jedne note menjate skalu, istovremeno zadržavajući odnose, što će nas vratiti na pitanje minimal

Prošlo je više od godinu dana od kada se u duši javila iskra, misao o tome da želim promenu, da učinim nešto što iznutra može da me ispuni i pripremi za teške društvene promene koje nas sve očekuju. Sve je krenulo kao šala, prvo sa ukućanima, zatim sa ekipom sa bazena, a onda i sa svima ostalima. Grudva je krenula da se kotrlja i na kraju je postala lavina u meni, šala me obuzela i otrgla se kontroli. Ideja se materijalizovala, prešla je put od zamisli do indeksa. Ne može se otkriti nešto novo idući po starim tragovima, rešio sam da se okušam i krenem na neizvesno putovanje, putem kojim do sada nisam prošao. Iskreno se nadam da ću za života i stići na odrediše, jebe me što teško odustajem.  Ja Živan Warhol, bivši učenik Matematičke gimnazije u Beogradu, magistar Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu, smer Računarska Tehnika i Informatika, podnosim sledeću molbu za upis na redovne studije filozofije, uz, nadam se, prikladno obrazloženje. Photo by Sincerely Media on Unsplash Od malih no

Dok smo odrastali u socijalističkoj Jugoslaviji, imali jedan par Levis 501 farmerki i jedne, nama neprocenjivo vredne, starke, mnogima od nas pogledi, snovi i nada u srećnu budućnost bili su usmereni ka Americi. Sanjali smo Holivudske živote, okruženi lepoticama, u širokim kadilacima i ludim noćnim klubovima. Zamišljali smo muziku, Vudstok, andergraund Njujork, prostrani LA. Sa naše strane bare, Amerika je bila nedostižna bajka, ideal slobode. Photo by Anthony Shane on Unsplash Priliku da prvi put odem u Ameriku dobio sam u trenutku raspada naše stare države. Bio sam student završne godine, praktično bez dinara i u svom i u džepu matoraca. Konferencija o hardveru, sumnjivog kvaliteta, održavala se u Las Vegasu u legendarnom hotelu Rivjera, koji često možete videti u filmovima. U tom trenutku rat je okončan u Bosni, spremao se novi na Kosovu, a SRJ se nalazila pod prvom pretnjom bombardovanja, za koju smo (kao i za pravo bombardovanje koje je usledilo nekoliko godina kasnije) mislili d

General  Erik Lundendorf je sedeo u mraku svoje kancelarije, prebirajući sećanja iz ratnih godina, kada je organizovao prevoz Lenjina, 2.5 miliona funti i vođe boljševika, uz pomoć braće iz Engleske. Blindirani voz iz Švajcarske, preko ratom zahvaćene Evrope, u Rusiji je uspešno zasadio seme Boljševičke revolucije, bez obzira na neuspeh 1905, bacajući je na kolena. Crveni teror, veliki eksperiment pred konačnu pobedu, čije su temelje postavili frankista Marks, kapitalista Engels i Moses Hes , uspešno je satirao sve svoje protivnike, pripremajući Evropu i svet za potpunu reorganizaciju.  Rat je sada izgubljen i rad u Rajshveru ga čini odveć umornim. Nemačka je na kolenima, Versaj, sa svojim nemogućim uslovima, je utabao put za novi, potreban, rat. Veliki, još veći, samo što niko više ne želi da se bori u njemu, valjda su užasi otrovnog fronta još uvek sveži. Photo by Scott Rodgerson on Unsplash Zovi te mi Karla , odsečno je zapovedio svoj sekretarici. Nakon desetine minuta, na vrati

Naspram mene, poluukočenog lica, kratke kose i blago neuredne brade, nervozno podižući čas levu, delimično, čas desnu, skoro potpuno oduzetu ruku, povremeno se udarajući po tromim nogama, sedi ćale i na granici nerazgovetnosti priča mi mnogo puta ispričane priče. Bleda senka čoveka kojeg se sećam iz detinjstva; visokog, odlučnog, divlje prirode, o čemu svedoče njegovi nadimci, kao što su Pevac i Siledžija, ali sigurno ne manje voljenog. Od kada je imao moždani udar, jed, koji sam povremeno osećao, ispario je, a ostala je samo čežnjiva žal za prošlim vremenima i stegnuto srce dok proživljavam njegovu nemoć. Ne mogu da se ne zapitam da li me čeka ista sudbina i da li će mene imati ko da pogleda na kraju puta. Photo by Laura Fuhrman on Unsplash Ćale je posleratno dete, treće, najrazmaženije u smislu da je bio babin miljenik, ali, kao i većina dece tog perioda, ostavljen da se ulica bavi njegovim vaspitanjem i edukacijom. Većina njegovih ortaka iz mladosti momci su sa jakim pesnicama, koj

Često se misli da se vreme, društvo i naši životi ubrzavaju usled rapidnog razvoja nauke, nerazumevajući proces geneze realnosti. Realnost, koja je naša percepcija materijalnog sveta, sa svim svojim nevidljivim vezama između bivstvujućih stvari i ljudi, kreira se prvo u umu, na osnovu ovaplođene ideje zasađene u njemu. Ideja kao seme, prvo počinje da klija, sve dok se čarobno ne dovede do nivoa kada je možemo videti, opipati ili osetiti, bilo čulima, bilo emocijama u našem srcu.  Photo by Lubo Minar on Unsplash Ovu pretpostavku možemo analizirati na ličnom i društvenom nivou. Kada sam bio dete majka mi je često govorila, da ako nešto žarko želim ceo svemir će se potruditi da se to ostvari. Naravno da sam ovo doživljavao kao bajku, utehu za sve one neuspehe sa kojima sam se suočavao, ali sam se trudio da to u svom životu usvojim kao aksiom, jer mi takav stav daje pogonsko gorivo i energiju za održavanje duha.  Duh je ključan za telo, jer emituje informacije koje se prenose putem nervno

Ako izdaja uspe, ko se sme usuditi da je nazove izdajom? A naša izdaja je obimna, široka, kukavička i svi zajedno učestvujemo zatvarajući oči pred očiglednim dijapazonom izdajnika, počev od žvalavog i mutavog degenerika, preko riđeg demona, obmanjivača opozicije, koji je aminovao očigledno pokradene izbore , upravo zbog ovog trenutka, kada će za 30 srebrnjaka prodati veru za večeru. Tragikomično je kako te amebe srpske politike vodaju po pozicionim i kvazi opozicionim malim ekranima, ne bi li nas ubedili u očiglednu laž i stavili nam veo preko očiju, dok kao lopovi kradu ono što nije njihovo, jer ako nije naše, zašto od nas traže da to priznamo, neka uzmu sami, ionako je sva moć u njihovim rukama, da citiram, meni ne baš omiljenog Bećkovića, čija je ćerka jedan od predvodnika očiglednog sunovrata koji nam se sprema. Photo by Markus Spiske on Unsplash Svi koji me poznaju znaju da sam oduvek bio protiv vlasti, tzv. večiti opozicionar, počev od bankarskog kukavičijeg jajeta zvanog Slobda

Gledam u svoju prošlost, iza sebe vidim tamu, duhovni mrak i spoznaju kako sam previše životnog vremena potrošio na nebitne stvari. Ako sam nešto naučio u prethodne dve, tri godine, to je da ljudi vole da žive u mraku, više vole lepu laž, nego surovu istinu, a to je da smo okupirani od strane mračno-okultne elite. Na stranu što je većina spremna, nažalost svesno, da participira u zlu, žmureći na oba oka, ne znajući da nas i minimalno učestvovanje može sve, na konačnom, kosmičkom tasu, baciti u ponor bez dna, na koji nas, čak i ovakve, prepravljene i kompromitovane, svete knjige upozoravaju. Interesantno mi je da većina, kada pročita reč okultno, misli da je to nešto čime se bave samo neki čudaci i satanisti (bave se, da se razumemo), nesvesni da se svako uticajno udruženje, bilo tajno kao masonerija, malteški vitezovi i rozenkrojceri, ili javno kao crkva ili sinagoga, bavi skrivenim tajnama na kojima (misle da) počiva ovaj svet. Nebitno je da li vi verujete da će im te tajne dati apsol

Novac je naš Bog. Najobožavanija stvar na svetu, iako vam već vidim lica i glave koja sa negodovanjem odmahuju. Svet se njemu, ili ako vam je lakše, za njega, moli, njega želi, o njemu sanja kao smislu njihovih malih, nažalost, često besmislenih života. Njemu se podnose žrtve u najvrednijim valutama koje postoje na ovom svetu, a to su ljubav i vreme.  Često su to baš ljubav vaše dece i vreme oduzeto vašim najmilijim. Novac traži i žrtvu u krvi, koju mu ovaj svet svakodnevno prinosi, a večni pratioci novca, ratovi, to i potvrđuju. Photo by Thought Catalog on Unsplash Novac sam po sebi je alat, sredstvo za razmenu stečenih dobara, barem je to bio dok su se kovale kovanice koje su svojom masom i retkošću opradavale njegovu vrednost. Generalno nemam ništa protiv njega, u smislu pomoćnog sredstva, koje mi olakšava da moje znanje trampim za hranu. Međutim, ako verujete nekim od modernih "gnostičkih" tekstova, on, Novac, izvor je primarnog greha, pogonsko gorivo đavola u svojoj naj

Živimo u vremenu kada je Kronos uključio brzo premotavanje naših života, vreme se ubrzalo kriveći ljudske odnose do neprepoznatljivosti. Naša mala jutarnja banda, svedok je Balzakovske priče na početku doba Vodolije, pune napetosti, intriga, obrta i ljubavnih zanosa. Čitajući romane sećamo se vremena kada je čitav život bio potreban da se obrne krug jedne srećne ili nesreće ljubavi, danas u mesec dana zatvori se nekoliko koncentričnih krugova, numerisanih brojevima: dečko broj 1, dečko broj 2, itd.  Photo by Immo Wegmann on Unsplash Iz mog ugla veza, brak, posvećenost, su maraton, koji traži upornost, izdržljivost, spremnost da ostaneš bez snage koju onda moraš da crpiš iz dubine svog bića, spremnost da potrošiš sve rezerve do sledeće tačke za osveženje na kojoj ćeš se politi hladnom vodom. Nekada to podrazumeva i pad, odrana kolena ili nesvesticu. Ipak, moj pogled je postao izuzetak, ne pravilo, danas su veze sprintovi koji se iznova trče, sve kraće i kraće, trošeći sve više energije