Seme realnosti

Često se misli da se vreme, društvo i naši životi ubrzavaju usled rapidnog razvoja nauke, nerazumevajući proces geneze realnosti. Realnost, koja je naša percepcija materijalnog sveta, sa svim svojim nevidljivim vezama između bivstvujućih stvari i ljudi, kreira se prvo u umu, na osnovu ovaplođene ideje zasađene u njemu. Ideja kao seme, prvo počinje da klija, sve dok se čarobno ne dovede do nivoa kada je možemo videti, opipati ili osetiti, bilo čulima, bilo emocijama u našem srcu. 

Photo by Lubo Minar on Unsplash

Ovu pretpostavku možemo analizirati na ličnom i društvenom nivou. Kada sam bio dete majka mi je često govorila, da ako nešto žarko želim ceo svemir će se potruditi da se to ostvari. Naravno da sam ovo doživljavao kao bajku, utehu za sve one neuspehe sa kojima sam se suočavao, ali sam se trudio da to u svom životu usvojim kao aksiom, jer mi takav stav daje pogonsko gorivo i energiju za održavanje duha. 

Duh je ključan za telo, jer emituje informacije koje se prenose putem nervnog sistema, a koje sa druge strane utiču na hemiju u našem telu, na lučenje hormona stresa ili sreće, što se kao povratna reakcija vraća nazad u mozak. Pošto su um i telo međusobno povezani, ako ste dovoljno dugo u istim, opterećujućim, pesimističkim mislima, telo se polako navikava na hemijski koktel u vašem telu i kada napokon rešite da izađete iz ciklusa patnje, telo, putem autonomnog nervnog sistema, "traži" od vas da se vratite starim mislima, iako toga niste svesni. Sigurno znate taj osećaj, kada iznova i iznova prevrćete bolne uspomene, raskopavajući malu neprimetnu tačkicu na zidu, sve dok ne postane ogromna, zjapeća, rupa vidljiva svima. Telo ne razlikuje realnost od mašte, jer odlučuje na osnovu informacija koje mu mozak šalje, a informacije mogu biti generisane i objektivnim i subjektivnim, zamišljenim, događajem.

Da bi sebe učinili srećnim, znam da je ovo izlizana priča, ali istinita, morate krenuti od (za)misli. Da citiram patrijarha Pavla: "Kakve su ti misli, takav ti je život". Morate se rešiti negativnih, repetitivnih, misli u kojima mazohistički, na nesvesnom, hemijskom, nivou, uživate. Morate se rešiti negativnih navika, koje održavaju otrovnu mešavinu hormona i nervnih transmitera. Ako dozvolite da neka pozitivna ideja raste u vašem umu, mozak će usmeriti svoju pažnju, počeće da luči opojni, obuzimajući, miks, koji će vas motivisati da gurate dalje u istom smeru, sve do trenutka kada se ideja materijalizuje u stvarnosti oko nas. Morate zadržati samo pozitivne navike, koje doprinose hemijskom balansu, u mom slučaju to je društvo ljudi, bazen utorkom, vožnja bajsom ili vežbanje u teretani. 

Na društvenom nivou, stvar je još očiglednija. Poznavanje činjenice da se idejom može upravljati realnošću, odavno je predmet, uglavnom, zloupotrebe. Upravo na talasu tog znanja surfuje mračna elita. Svi mi imamo utisak da je u prošlosti vreme sporije teklo, da su se stvari razvijale u nekom sporom ritmu. Utisak nas ne vara, ideje su se ranije sporo širile, trebalo je uložiti fizički napor i vreme da se ideja distribuira i usadi u dovoljan broj umova potrebnih za njenu realizaciju. U što veći broj umova se zasadi, realizacija je brža. Razvojem telegrafa, telefona, televizije i filmova, vreme potrebno za transplantaciju ideja se skraćivalo, a pojavom interneta, već je počelo da teži nuli, što nas dovodi do neverovatne situacije da nam se godine razlikuju koliko ranije cele decenije ili vekovi. Samim tim na svojoj koži osećamo ubrzanje, da ne upotrebim stranu reč, akceleraciju, osećamo kako ideje ubrzavaju nauku, a ne obrnuto, da nauka ubrzava vreme.

Zato je filozofija, koliko divna, toliko i opasna. Filozofija i njena dela, generiše ideje i usađuje ih u umove ljudi i zato su filozofi, kao npr. satanista (ne u prenesenom značenju) Marks, realisti Dekart i Njutn, Morova "Utopija" ili Bekonova "Nova Atlantida", presudno uticali na ovu i ovaku stvarnost.

Sada malo da se pozabavimo time kakve ideje nam se usađuju. Znam da nećete ovo da priznate, ali gledanjem filma, TV serije ili u najgorem slučaju vesti, u stvarnosti, ukoliko kritički, poptuno svesno o tome ne razmišljate i ukoliko niste sposobni da na nivou svesnog odbacite ideju koja vam se plasira na nivou nesvesnog, postajete plodno tle za razvoj i uzgoj, nažalost, i zlih ideja. Takođe, u životu ste prvo naučili da raspoznate oblike, da povezujete simbole, pesme i znake oko vas sa nekim emocijama, pa tako kada vidite medu, to vas asocira na igračku iz detinjstva ili mač na rat. Plasiranjem simbola na nivou nesvesnog, povezujete objekat koji vidite sa nekom emocijom i iz te emocije se rađa koren ideje, koja se kasnije zaliva dodatnim informacijama i razvija u željenom smeru. Želim da u vaš mozak usadim ideju da ste vi gospodar svoje sudbine, da vas motivišem da sami sebi ugradite ideju, svetlost koja će vas voditi kroz tešku realnost. Stalno mislite o tome kako će izgledati kad se ispuni, pokušate da zamislite svaki aspekt najboljeg mogućeg razvoja događaja. 

Dodatne primere možemo videti u romanima naučne fantastike, kao i serijama, koji nas pripremaju i tabaju staze nove budućnosti, bez obzira da li su autori svesni krajnjeg odredišta, kao u slučaju Herberta Velsa, masona, ili nesvesni, kao u slučaju Filipa Dika, princa rokenrol naučne fantastike. Ako vas ne mrzi, proverite na internetu koliko stvari koje danas prihvatamo kao obične, su prvi put prikazane u Zvezdanim stazama, npr. virtuelna stvarnost. Ne želim, na ovom mestu, da se bavim špekulacijama o razlozima, samo bi da iznesem tvrdnju da se đavo može materijalizovati isključivo putem sveprisutnosti u digitalnoj sferi.

Svet u kojem živimo, gnoj i miris truleži koji svakodnevno možemo da osetimo, jasno govori kakve ideje se plasiraju i usađuju, da bi ste uplašeni i očajni oberučke prihvatili svako sranje koje vam ponude, a na uštrb lične i opšte slobode. Danas je tužan dan za Srbiju, na primeru ovog masakra možemo videti kako ideja da nastavnik ne treba da vaspitava, da moramo da trpimo obesne roditelje koji misle ako su političari ili SNS govno da su bogovi i da za njihovu decu ne važe pravila, ideju da su nenormalnosti koje svaki dan gledamo na TV prihvatljive i da ne smemo da ih kritikujemo, tobože, da ne uvredimo nečija osećanja.

Ugrađuju nam se ideje da su krave krive za globalno zagrevanje, da je tranzicija od zdrave ka bolesnoj trans-seksualnosti super, da smo mali, nebitni i bezvredni. Ubacuju nam ideje lažne istorije. Ideja da smo sami krivi za njihove krvave ruke. Ideja da smo krivi što su nam razorili državu. Ideja da treba da prihvatimo dezintegraciju nacionalnog bića. Ideja da svoju decu treba da prepustimo vaspitavanju osvedočenih manijaka i pedofila sa malih ekrana. Ideja da je izdaja super, a hrabrost ludost. Ideja da biti gramzivi lopov je oličenje uspeha u životu. Ideja da su najgori među nama nedodirljivi i da je neki degenerik iz međunarodne institucije ili američki ambasador (ili ruski, nebitno) pametniji od hiljadugodišnje seljačke zdrave pameti. Zato što znaju vrednost ideje, uvek se radi na sistematskom uništavanju, pretećih, oslobađajućih ideja.

Ako nas dovoljno dugo drže u tom repetitivnom moru loših vesti, ako nas bombarduju strahom, stalno, u krug, um i telo će na kraju završiti u toj negativnoj hemijskoj ravnoteži, gde postajemo samo malo više od lovine, neprestano materijalizujući društvo i svet koji je neko drugi zamislio i perfidnim putem, kao ideju, usadio u naš mozak. Ideja je i sistem vrednosti, ideja je živeti u skladu sa ljubavlju, u skladu sa razumevanjem i saosećanjem.

Šta raditi ovog tužnog dana? Za sada nemam ideju ...