Novac je naš Bog. Najobožavanija stvar na svetu, iako vam već vidim lica i glave koja sa negodovanjem odmahuju. Svet se njemu, ili ako vam je lakše, za njega, moli, njega želi, o njemu sanja kao smislu njihovih malih, nažalost, često besmislenih života. Njemu se podnose žrtve u najvrednijim valutama koje postoje na ovom svetu, a to su ljubav i vreme. Često su to baš ljubav vaše dece i vreme oduzeto vašim najmilijim. Novac traži i žrtvu u krvi, koju mu ovaj svet svakodnevno prinosi, a večni pratioci novca, ratovi, to i potvrđuju.
 |
| Photo by Thought Catalog on Unsplash |
Novac sam po sebi je alat, sredstvo za razmenu stečenih dobara, barem je to bio dok su se kovale kovanice koje su svojom masom i retkošću opradavale njegovu vrednost. Generalno nemam ništa protiv njega, u smislu pomoćnog sredstva, koje mi olakšava da moje znanje trampim za hranu. Međutim, ako verujete nekim od modernih "gnostičkih" tekstova, on, Novac, izvor je primarnog greha, pogonsko gorivo đavola u svojoj najtamnijoj formi koju zovemo kamata. Ljudi su izbačeni iz Raja onog trenutka kada su želeli od ničega da stvore nešto, na račun drugoga ili mizerije u kojoj se našao. Kada tome dodamo profil opsukrnih, mračnih, okulultnih likova, uverenih da je njima dato pravo da upravljaju našim životima i koji drže poluge globalnog finansijskog sistema, a samim tim i svih ostalih, slika je kompletna.
Preduslov ozdravljenja ovog sveta je ukidanje kamate, ukidanje glavnog oružija kojom vas globalna elita, a sa njim i država, drži u lancima, pretvarajući vas iz godine u godinu, kao što talasi marljivo mrve stene, u prole, ukoliko niste u višim ešalonima partije koji, kad tad, završe u sobi 101. Šta god mislili o Milošu Obrenoviću (a ja mislim dosta toga dobroga), ukidanje zelenaštva je bio njegov najveći legat ugrađen u temelje ove države, a banke i bankari u formi u kojima ih danas poznajemo, samo su presvučeni zelenaši.
Novac ne donosi sreću, ne znam nikoga ko je srećan samo zato što ima novca, ali znam mnoge koji su nesrećni samo zato što ga nemaju onoliko koliko su zamislili da treba da imaju, mada sam siguran da to ne bi bili ni kada bi ga imali. Ne kažem da ne pomaže da budete ispunjeniji i zadovoljniji, naravno da pomaže, sa njim je mnogo lakše jer vam daje i vreme i sredstvo da svoje snove ispunite, a iskreno, mislim samo do onog trenutka i do one granice, kada to Božanstvo ne zatraži vašu dušu. Znam da je to otrcana, toliko puta, obrađena tema, ali ipak krucijalna za razumevanje našeg mesta u ovom svetu i karme koja prati naše životne odluke, a nažalost i odluke naših predaka, čije neplaćene račune i krvavo bogatstvo danas plaćaju potomci. Verujte da znam koju patnju nedostatak novca i osnovnih sredstava za život može da proizvede, samo što taj slučaj uopšte nije predmet ove priče.
To nas dovodi do pitanja šta su vaši snovi? Šta je predmet želje, obožavanja i lepote, šta je ono što vas ispunjava, a pod time ne mislim na vašu sujetu koja se hrani zavišću drugih dok vozite vaš novi auto od 100K evra ili se baškarite u vili sa bazenom, jer ako bez tog automobila ne vredite ništa, vi stvarno, faktički, NE VREDITE NIŠTA, vi ste samo prašina kojom se večita zmija hrani. Matematika je prosta, nešto plus ništa, minus nešto je ništa. Koliko vas, ili bolje nas, može da se zagleda duboko u sebe i da pokaže dragulj koji vam je najvredniji? Pogledajte film The Object of Beauty koji na predivan način govori o unutrašnjem glasu koji nas privlači lepom i nepravdi na ovom svetu koja nedostojnim daje tu lepotu da je neadekvatno koriste. Kako vreme odmiče, shvatam da sam previše životnog vremena posvetio služenju sistemu, klanjanju, doduše nevoljnom, Božanstvu koji nas drži u mentalnim lancima. Moje jedino opravdanje, i to ne pred vama, već pred sobom, je što više volim plodove svog rada, od novca koji mi on donosi. što me dovodi do mog novog razočarenja uzrokovanog spoznajom da će se ti isti plodovi biti upotrebljeni za dalje održavanje ovog robovlasničkog sistema.
Bolestan odnos prema novcu može se formulisati u dve krajnosti koje su međusobno suprostavljene, istovremeno oprečne umerenom, odnosno, racionalnom ophođenju parama, a to su škrtost i rasipništvo. Novac, odnosno njegovo posedovanje ili neposedovanje, kao odraz ili senka oslikava obrise karaktera ljudi, skoro nepogrešivo. Ŝkrtac sa parama, neretko je takav i sa emocijama, čežnja za novcem reflektuje se u zavisti, a rasipništvo, najčešće, u (neopravdanoj) nadmenosti i sujeti.
Svet sada ide u novu fazu, fazu "virtuelnog" novca, koja će se, verujte mi na reĉ, pokazati deset puta gora od trenutne, već očajne. Jer bez obzira što ga koriste da upravljaju našim životima, keš još uvek daje privid slobode, nade, koja mora, kao u 1984 biti uništena. Onog trenutka kada pristanemo na ukidanje gotovine, postajemo samo broj pod kojim nas vode u nekoj bazi podataka. Nećete moći da kupite cigare, jer pušite previše, da putujete, jer ste ove godine već putovali ili u najgorem slučaju, da kupite auto, jer navodno zagađujete, da se lečite, jerbo ste odveć previŝe stari. Jasno vam je? Nema potrebe za dodatnim slikovitim primerima. Kada se to desi vi ste i bukvalno ROB, jer kako nazvati nekog ko ne raspolaže svojim životom?
Kada dođe taj čas, a blizu je, moramo biti spremni na borbu, pa makar i kao naŝi dedovi sa puŝkom u ruci, a verujte da to ne mislim figurativno. I svako od vas koji misli da su digitalne valute rešenje, upada u unapred pripremljenu zamku koja je postavljena davno u prošlosti, što isto važi za one naivne koji misle da je agenda 2030 smišljena da vaš život učini boljim, a ne ograničenim i gorim ili da je Trudo duša od čoveka, a ne marioneta bankarskih mračnjaka.
Prilazi konobar, pružam mu karticu, lupajući se po džepovima tražeći keŝ. Nepotrebno, nema dovoljno da mi vrati kusur ....
Comments
Post a Comment