Sastanak upravnog odbora trajao je do kasno u kosmičku noć. Gospodar je vrlo zadovoljan našim radom. Cele godine sam spremao prezentaciju o palim dušama, bojio naš deo pite, koji sada zauzima veći deo kruga, u crno. Bojim se samo da ćemo svi biti otpušteni kada pređemo magičnih 98%. Od kada je od slinavog Zakerberga za dva međunožja kupio Facebook posao je značajno krenuo na bolje. Toliko je zadovoljan da nam ponekad dozvoljava da ga zovemo "my precious", mada mislim da ga to i nervira. Kada se samo setim koliko nam je ranije vremena trebalo da spoznamo jednu dušu, da nađemo šta je to što je potrebno ponuditi za večnost u paklu.
Pre više od 10 godina, dok je bio još mali neugledni jadnik, željan pažnje i seksualnog uzbuđenja, Gospodar uopšte nije ozbiljno razmišljao o njegovom projektu. Inače je teško prihvatao te moderne novotarije i čežnjivo se sećao vremena inkvizicije, kada je i potpisan ugovor o strateškom partnerstvu sa drugom stranom. Bog je uložio milenijume da bi oplemenio ljudsku dušu, bila je prosto neverovatna pomisao da će je besplatno izložiti u izlogu taštine. Prvo su naši spoljni saradnici, zamenik obaveštajne službe i netalentovana studentkinja poslali jedan dopis o značaju ove ideje. Dopis je i dalje zaveden u podrumima Vatikanske arhive, kojoj je diplomatska služba poslala kopiju. Bio je napisan sa toliko žara, da ne kažem ljubavi, jer u našem svetu ljubav je bonus koji se može koristiti samo u vreme godišnjih odmora kao ventil, tačnije vrhunska bahanalija, da se meni kao prvom Gospodarevom sekretaru upalila lampica, alarm koji skreće pažnju na potencijal projekta, tada zamišljen kao najobičniji spomenar. Prava zamisao, za to vreme suviše radikalna, realizovana je tek kasnije, pojavom Tindera, čiji smo mi 100% vlasnik, pod drugim imenom, naravno. Direktor nam je od ranije dugovao nekoliko protivusluga, ne bih pominjao orgije i zataškavanje pedofilije u Indoneziji.
Zakerbergu je trebao novac da završi projekat i išlo nam je na ruku što je šansa da stavi krivi penis u neku od studentkinja bila skoro minimalna. Kada je Gospodar shvatio potencijal cele priče, nakon naše prezentacije na redovnom kvartalnom sastanku, sve resurse smo usmerili na tu stranu, čak smo dozvolili prosperitet u određenim delovima sveta dok nismo dobili radnu verziju. Možda se sećate perioda s početka dvehiljaditih kada je svet bio uljuljkan u lažni optimizam. Da bi eksperiment zaživeo, prvo je trebalo sve ubediti kako je to divna ideja, kako će se ljudi pronaći sa davno izgubljenim prijateljima, simpatijama, rođacima. Najsmešnije je što je to stvarno tako, ali ljudi su kvarljiva roba, potrebno je samo ubaciti malo truleži da bi sve počelo da se raspada. Svi znamo da je nostalgija jedan od glavnih pokretača i adut u prevođenju žednih preko vode.
Od kada smo preuzeli većinski paket, pravce razvoja smo usmerili na nekoliko strana. Za kupovinu jedne duše potrebno je otkriti slabosti, frustracije, želje i tajne, čime se otvara prostor za ponudu koju je teško odbiti, a ovaj moćni alat nam sve to omogućava. Izraz "Svako ima svoju cenu" smislili smo dok smo žvakali sirovi mak i igrali asocijacije, nakon jedne pijanke još u starom Rimu. Mnogo nam je pomoglo iskustvo marketinških kompanija, koje su se dobrovoljno uključile, nakon što sam na jednom ručku sa lokalnim političarima i njihovim PR stručnjacima kroz šalu ispričao o našim potrebama. Sredinom šezdesetih sa vladama nekoliko zemalja neuspešno samo pokušali da sprovedemo sličan projekat u delo, ali to je zahtevalo armiju službenika za sortiranje i obradu podataka, što je često dovodilo do toga da subjekat premine pre nego što se završi priprema, a njegova duša neželjeno ode u Raj. Jedino je saradnja sa Štazijem bila na zadovoljavajućem nivou i tada je 30% uspešnosti bio dostižan cilj (iz današnjeg ugla smešano lak). Nakon ujedinjenja Nemačke, iz marketinških razloga, morali smo da obustavimo taj projekat, nije se uklapao u zacrtani strateški pravac. Ni u najluđim, mokrim, snovima nismo mogli zamisliti da ćemo sve dobiti dobrovoljnim prilozima subjekata. Ljudi često misle da je Gospodar svemoćan, da jednostavno pukne prstima i zaključi ugovor, nesvesni da iza svakog kontakta ili potpisanog dogovora stoji armija dobrovoljaca, delatnika, koja vredno radi. Njegova moć je samo u dobroj organizaciji i u blagovremenom investiranju u startap poduhvate, bilo oni tehnološki ili vojni, na primer.
Ranije smo morali da šaljemo spoljne saradnike, ili u ekstremnim slučajevima, mrzim taj izraz, pale anđele da prikupe potrebnu građu. Na primer, često smo režirali pljačke, obijanje stanova, samo da bi došli u posed intimnih fotografija ili ljigavih pisama, dok se danas to obavlja jednim klikom, dovoljno je presresti "kriptovanu" prepisku na FB ili Tinderu. Sa ovom autentifikacijom preko FB, imamo pristup većini naloga na mreži, a pošto se često koriste iste lozinke, lako pristupamo i onima koji nisu dirketno pod našom kontrolom. Taština se najbolje vidi iz slika subjekta, želje da se predstavi boljim u očima drugih, toliko očigledne da otkriva sve potrebne informacije, ukrštene sa statusima, pričama i gnevnim komentarima, posebnoj grupi psihologa koja analizira svaki tip ličnosti, sve dok ne dobije koeficijente za neuralne mreže koje rade automatske predloge ugovora.
A tek želje i tajne, ovaj alat toliko lako testira karaktere. Dovoljno je samo ubaciti crva strasti u inbox. Koliko smo samo ranije morali da se trudimo, bilo je potrebno organizovati desetine "slučajnih" događaja, da bi uopšte došli u priliku da nekoga testiramo. Sećam se jednog slučaja iz sedamdesetih kada smo izrežirali nesreću, samo da bi se dvoje sreli na sahrani u hladu hrasta na malom groblju, još manjeg grada u zabitima Balkana. Danas je dovoljno napraviti upit, začinjen malo škakljivim informacijama iz prošlosti, da se nekome na zidu pojavi "preporučeni" prijatelj, koji će pokrenuti lanac neželjenih događaja.
Ukoliko nemamo resursa da organizujemo iskušenje ili je karakter isuviše jak, radimo na kreiranju sumnje, koja je podjednako, ako ne i delotvornija u razaranju čvrstih veza. Ovde imamo ceo sektor za laži koji pažljivo priprema informacije, često radeći istraživanje putem Apple sata koji precizno beleži fiziološke reakcije na vizuelni sadržaj. Isti metod se koristi i za merenje ravnodušnosti i ubijanja solidarnosti, emitovanjem brutalnih snimaka.
Pa tek lokacija subjekta, prosto mi je smešno kada se setim svih onih iscrtanih mapa sa trajektorijama različitih putanja. Danas to dobijamo na dva klika, uz to vlasnici velikih trgovinskih lanaca obezbeđuju nam gotovo nepresušne budžete, koje efikasno trošimo na mizerizaciju u zemljama trećeg sveta.
Zavist i kompleks niže vrednosti, javio se kao usputna dobit. Neralne fotografije materijalnih dobara, čvrstih guzica ili fotošopiranih mišića prosto su pokrenule lančanu reakciju. Najednom dobili smo milione depresivnih koji su sami sebe ubedili da nisu dostojni lažnog sveta koji svakodnevno gledaju na internetu, što je direktno imalo za posledicu veliki suficit u budžetu.
Političari su posebna priča, nikada nije bilo lakše manipulisati istinom, postavljamo vlade u svim delovima sveta uz minimalan trošak. Jedino u Srbiji nismo potrošili skoro ni dolara, rade skoro pa besplatno, prosto se utrkuju ko će za dva silikona ili avio kartu do neke egzotične destinacije prodati sve ono što im je ranije bilo gotovo sveto. Na godišnjim sastancima, poslovanje u Srbiji je definisano kao model koji želimo da primenimo globalno.
Ukoliko je potrebno da nametnemo novu "istinu" dovoljno je izabrati lakovernu target grupu, sprdamo se sendvičare, i konstanto im servirati, u šali to zovemo, eksluzivne informacije. Problem je samo što se promene dešavaju užasno brzo, nedavno je sektor za razvoj uočio promene u ponašanju, tako da nam je preporučio akviziciju Instagrama, kojim se danas bave najemintniji stručnjaci za adolescente.
Uh, baš sam se raspričao, a na stolu me čeka novi projekat ugradnje lične karte pod kožu desne ruke. Moram pozvati Živana, dobio sam njegov broj po preporuci, treba mi informacija koliko bi koštala izrada softvera za udaljeno očitvanje. Proveravao sam aktivan je na mreži, i on je jedan od naivaca, ubaciću ga u red za obradu ...
Halo?
Zakerbergu je trebao novac da završi projekat i išlo nam je na ruku što je šansa da stavi krivi penis u neku od studentkinja bila skoro minimalna. Kada je Gospodar shvatio potencijal cele priče, nakon naše prezentacije na redovnom kvartalnom sastanku, sve resurse smo usmerili na tu stranu, čak smo dozvolili prosperitet u određenim delovima sveta dok nismo dobili radnu verziju. Možda se sećate perioda s početka dvehiljaditih kada je svet bio uljuljkan u lažni optimizam. Da bi eksperiment zaživeo, prvo je trebalo sve ubediti kako je to divna ideja, kako će se ljudi pronaći sa davno izgubljenim prijateljima, simpatijama, rođacima. Najsmešnije je što je to stvarno tako, ali ljudi su kvarljiva roba, potrebno je samo ubaciti malo truleži da bi sve počelo da se raspada. Svi znamo da je nostalgija jedan od glavnih pokretača i adut u prevođenju žednih preko vode.
 |
| Photo by William Iven on Unsplash |
Ranije smo morali da šaljemo spoljne saradnike, ili u ekstremnim slučajevima, mrzim taj izraz, pale anđele da prikupe potrebnu građu. Na primer, često smo režirali pljačke, obijanje stanova, samo da bi došli u posed intimnih fotografija ili ljigavih pisama, dok se danas to obavlja jednim klikom, dovoljno je presresti "kriptovanu" prepisku na FB ili Tinderu. Sa ovom autentifikacijom preko FB, imamo pristup većini naloga na mreži, a pošto se često koriste iste lozinke, lako pristupamo i onima koji nisu dirketno pod našom kontrolom. Taština se najbolje vidi iz slika subjekta, želje da se predstavi boljim u očima drugih, toliko očigledne da otkriva sve potrebne informacije, ukrštene sa statusima, pričama i gnevnim komentarima, posebnoj grupi psihologa koja analizira svaki tip ličnosti, sve dok ne dobije koeficijente za neuralne mreže koje rade automatske predloge ugovora.
A tek želje i tajne, ovaj alat toliko lako testira karaktere. Dovoljno je samo ubaciti crva strasti u inbox. Koliko smo samo ranije morali da se trudimo, bilo je potrebno organizovati desetine "slučajnih" događaja, da bi uopšte došli u priliku da nekoga testiramo. Sećam se jednog slučaja iz sedamdesetih kada smo izrežirali nesreću, samo da bi se dvoje sreli na sahrani u hladu hrasta na malom groblju, još manjeg grada u zabitima Balkana. Danas je dovoljno napraviti upit, začinjen malo škakljivim informacijama iz prošlosti, da se nekome na zidu pojavi "preporučeni" prijatelj, koji će pokrenuti lanac neželjenih događaja.
Ukoliko nemamo resursa da organizujemo iskušenje ili je karakter isuviše jak, radimo na kreiranju sumnje, koja je podjednako, ako ne i delotvornija u razaranju čvrstih veza. Ovde imamo ceo sektor za laži koji pažljivo priprema informacije, često radeći istraživanje putem Apple sata koji precizno beleži fiziološke reakcije na vizuelni sadržaj. Isti metod se koristi i za merenje ravnodušnosti i ubijanja solidarnosti, emitovanjem brutalnih snimaka.
Pa tek lokacija subjekta, prosto mi je smešno kada se setim svih onih iscrtanih mapa sa trajektorijama različitih putanja. Danas to dobijamo na dva klika, uz to vlasnici velikih trgovinskih lanaca obezbeđuju nam gotovo nepresušne budžete, koje efikasno trošimo na mizerizaciju u zemljama trećeg sveta.
Zavist i kompleks niže vrednosti, javio se kao usputna dobit. Neralne fotografije materijalnih dobara, čvrstih guzica ili fotošopiranih mišića prosto su pokrenule lančanu reakciju. Najednom dobili smo milione depresivnih koji su sami sebe ubedili da nisu dostojni lažnog sveta koji svakodnevno gledaju na internetu, što je direktno imalo za posledicu veliki suficit u budžetu.
Političari su posebna priča, nikada nije bilo lakše manipulisati istinom, postavljamo vlade u svim delovima sveta uz minimalan trošak. Jedino u Srbiji nismo potrošili skoro ni dolara, rade skoro pa besplatno, prosto se utrkuju ko će za dva silikona ili avio kartu do neke egzotične destinacije prodati sve ono što im je ranije bilo gotovo sveto. Na godišnjim sastancima, poslovanje u Srbiji je definisano kao model koji želimo da primenimo globalno.
Ukoliko je potrebno da nametnemo novu "istinu" dovoljno je izabrati lakovernu target grupu, sprdamo se sendvičare, i konstanto im servirati, u šali to zovemo, eksluzivne informacije. Problem je samo što se promene dešavaju užasno brzo, nedavno je sektor za razvoj uočio promene u ponašanju, tako da nam je preporučio akviziciju Instagrama, kojim se danas bave najemintniji stručnjaci za adolescente.
Uh, baš sam se raspričao, a na stolu me čeka novi projekat ugradnje lične karte pod kožu desne ruke. Moram pozvati Živana, dobio sam njegov broj po preporuci, treba mi informacija koliko bi koštala izrada softvera za udaljeno očitvanje. Proveravao sam aktivan je na mreži, i on je jedan od naivaca, ubaciću ga u red za obradu ...
Halo?
Comments
Post a Comment