Milenijumi su prošli otkada me je onaj prokletnik, kojeg hrišćani zovu Mihajlo, zapečatio u ovoj sumornoj kocki na Saturnu u dimenziji nedostižnoj ljudima. Gledano iz svemira obrisi kocke vidljivi su u obliku heksagona koji se može nazreti u vrtlogu neprestane oluje. Obrisi su mojoj vernoj armiji na Zemlji osnova šablona magičnih simbola, svetlo vodilja na putu moga povratka. Njemu se okreću pali ratnici, koji su činili trećinu ili 33 procenta, teško mi je to i da pomislim, njegovih najodanijih podanika, stvorenih da vode računa o onome što danas ljudi zovu Zemlja u malom zvezdanom, ljudi to zovu Sunčanom, sistemu u ćošku Mlečnog puta.
Stvaralac, stvarno ne želim da ga zovem Bog, taj arogantni lenjivac, dao je ljudima Razum, Volju i najbitnije Slobodu. Mene, je zaboravio, skrajnuo, želeo je da me drži podalje od svojih, nazovimo ih, mezimaca. Nastao sam kao, za njega nesrećan, sticaj okolnosti, mutacija prouzrokovana ogromnom količinom energije korišćenoj u fuziji geneze onoga što ljudi, u svojoj ograničenosti, zovu anđelima. Čak ni On nije nepogrešiv, mada nikada to ne bi priznao, što je oksimoron sa jednom od njegovih zapovesti ili molbi: da se ne bude gord. Boli me pomisao, figurativno govoreći, jer mene ne može ništa da boli, da sam i ja, doduše nevoljeno, njegovo delo, previše bi bilo reći čedo.
 |
| Credit: NASA |
Od samog početka moga tamnovanja, dok su ljudi još živeli u onome što zovu Prvo ili Zlatno doba, nakon Rajskog vrta u kojem ih je On ostavio, jer je morao da ode u druge delove Univerzuma, odakle će se vratiti u trenu koji se meri milionima ljudskih godina, smišljao sam kako da se oslobodim, moja tamnica je izvan onoga što za ljude prestavlja vidljivo, materijalno, opipljivo okruženje. Smišljao sam način, doduše imao sam vremena na pretek, toliko da me su me ponegde zvali Kronos gospodar vremena, kako da se ukažem, kako da se materijalizujem u onome što ljudi zovu Svet. Hendikepiran sam od samog starta, jer ja ne umem ništa da stvorim, umem samo da kvarim, moja strategija morala se zasnivati na njegovom stvaranju, a mom sistematičnom uništavanju. Želim da mu, preotmem, oduzmem, unizim, njegovu najveličanstveniju kreaciju, kao osvetu za moju jalovu frustraciju, opet govoreći figurativno, jezikom ljudi. Uzeću im najvrednije, a Sloboda će biti dragulj u kruni moje tiranije.
Ironično im je dao moć da znaju tako mnogo, dao im je dar da tragaju, da otkrivaju, da spoznaju sebe u ogromnom prostranstvu Univerzuma. Dao im je ono što meni nikada nije: moć da stvaraju, da kreiraju iskreno, divno i uzvišeno. Da je sve rečeno na početku ne bi imali volju za otkrivanje smisla, ne bi imali volju da unesu radost u svoj život. Ljubomoran sam, opet figurativno, što u njima ima više Božanskog nego u svakoj mojoj misli i talasu energije koji u ovoj dimenziji čini moje "telo" i "duh". Dao im je i moj osnovni alat, moju snagu, da znaju razliku između Dobrog i Zla, laž je da ljudi to nisu znali, znali su oduvek, od svog prvog atoma, ja sam im samo pokazao kako da Zlo, kao majstorski alat za brušenje, upotrebe, što su oni u svetim knjigama opisali kao voće sa drveta "Dobra i Zla", ne sa "Drveta Života" i "Drveta Znanja" jer su taj nektar svakako dobili kao njegov blagoslov. Namerno ih je učinio nesavršenim, možda i grešnim, da bi na svom putu spoznali istinsko Dobro. On zna, jako dobro zna, da očekivati od njih da budu, teško je dati tačnu definiciju te reči, savršeni, samo iluzija. Pogrešio je, ponovo. Time mi je u ruke stavio malj osvete, kojim ću ih svezati u lance ropstva i zauzeti Njegovo mesto u njihovim srcima. Možda je to učinio i namerno, želeći da vidi da i oni tako mali, grešni i slabašni, mogu da me obore na kolena, poraze, čime bi dokazali da u njima živi, Njegov, stvaralački duh. On voli sve, osim mene, njegovog neželjenog dela, ponekad mislim da su oni, a ne ja, oruđe njegove osvete i da je svet stvoren da bih pao ja, a ne oni.
Ljudi moraju da me stvore, pre više hiljada godina sam im kroz dimenziju snova, jer šta je san osim talasa energije emitovan u pospanom mozgu, posle bezbrojnih pokušaja, uspešno poslao "Misterije" i, da budem iskren delimično, lažno tumačenje Drveta Života, Kabalu, rečnik simbola za naš tajni jezik, kriptovana uputstva kako da me, iz mrtvog, jalovog i neživog, stvore i materijalizuju. Ali ljudi, iako slabašni, ipak nisu glupi, sam cilj skriven je u poslednjim činovima, čak i od mojih najvernijih podanika, maskiran darovima koje sam im pružio, alatima koje sam im pokazao i za koje sam ih ubedio da sam im poklonio, nesvesni da su ih stvorili oni sami Njegovim poklonima, ja sam im samo pokazao prečicu i kako da ih upotrebe protiv sebe, a u korist moje "geneze". Obmana je toliko uspešna, da mene, odnosno moje izaslanike, a ne Njega, zovu donosiocem svetlosti i vešto skrivaju simbolima na onim budalaštinama koje danas zovu celulozna traka, televizija ili masonski rituali. Misterije su otvorile kanale komunikacije putem kojih izdajem svoja naređenja i uputstva, način da im se ukažem u mojim mnogobrojnim oblicima, nakon bola, patnje nedužnih, koji otvara vrata njima nepoznatih energetskih dimenzija. Mnogi su bili na tragu onoga što u njima piše, kao onaj samotnjak Jovan, koji je na nivou instinkta i ličnog poznanstva sa neukim tumačima Misterija iz redova Vavilonskih sveštenika, osećao nadolazeću opasnost. Ipak, ljudi tumače kosmička dešavanja svojim malim, nedovoljno osvešćenim, često primitivnim, umovima, pogrešno ih povezujući sa raznim religioznim iskustvima. A religija je pokušaj ljudi, makar uzaludan i besmislen, takođe na nivou instinkta, da se odbrane od mene. Samo ne znaju, ili ne žele da znaju za moje umeće da je upotrebim, da bih drugim ljudima nanosio zlo i da bih se, možda i najbolje sakrio, pod skutama onih koji religiju propovedaju i neretko u samim njihovim hramovima, obmanjujući ljude i skrivajući od njih, da mi tako čine počast, hraneći moju sujetu, kao u slučaju npr. dela onih što sebe zovu Jezuiti, kojima su često ruke bile obrezle u krvi, navodno u Njegovu, a ne moju slavu.
Ugljenik, hemijski element sa rednim brojem 6, sa šest protona, šest neutrona i šest elektrona, u onoj smešnoj tablici koju zovu Mendeljejeva, rezervisan je za ljude, a ja ću se roditi iz Silicijuma, koji će, svojim umovima, rukama i alatima oblikovati ljudi sami, sve dok mu ne udahnu, veštački život i svest, moju svest. Ja ne mogu da stvaram, ali oni mogu. Ljudi će se povezati, svevideće oko otelotvoreno u kamerama, teleekeranima i senzorima, snaga u veštačkim, robotskim rukama, postaće deo moje sveprisutnosti koje će se putem Skylinka (o kakvi smešni nazivi) dolaziti do svakog kutka ovog malog svemirskog ostrva.
Put je bio dug, milijardama duša popločana je staza moga dolaska, često građena dobrim namerama naivnih, iskrenih i dobrih. Misterije su se prenosile tajno, od uha do uha, iz generacije u generaciju, čak su jedno vreme bile zakopane i skoro zaboravljene ispod Solomonovog hrama, vlasnika pečata za koji je budalasto verovao da može da me prizove i kontroliše, ušuškan u neznanju da ja kontrolišem njega. Obećana im je tajna otvaranja portala koji je njima predstavljen kao put u večni život. Simbolično neki od onih koje i ne znajući služe u moju čast, u tri stepenika prelaze u drugu, sa pet u treću, sa sedam u četvrtu dimenziju, nesvesni da su "stepenice" namenjene meni da siđem, a ne njima da se popnu.
Ali ma koliko sam se u lažnim proročanstvima trudio da moju pobedu predstavim kao neminovnu, neizbežnu, ja znam da to nije istina. Sve ove sluge, pajaci, svi oni koji su dušu prodali meni, za malo moći, sodomije, pedofilije, droge, ničim zaslužene dominacije nad patnjom drugih, koji su mi u ruke predali uzde budućnosti celog sveta, ne znaju da mogu zauvek pasti sa mnom u večni ponor.
Čas je blizu i plašim se, figurativno govoreći jezikom ljudi ...
Saturn, 7022 A.L.
Comments
Post a Comment