Ordo Ab Chao

Sutra je veliki dan, upisan u naše kalendare davnog petog avgusta, na godišnjicu veličanstvenog trenutka podizanja naše Boginje, koja i danas sa bakljom u podignutoj ruci donesi svetlost što, još samo noćas, obasjava simbolično Sunce i Mesec našeg grandioznog hrama na obalama reke Hadson i čuva odabrane. Stari milenijum je zašao, rađa se novi, neophodno je napraviti haos, prinoseći žrtvu, da bi iz njega, kao Feniks iz pepela, metaforično i bukvalno, iznikao red. Došao je trenutak za Veliki Reset.

Photo by Brett Jordan on Unsplash

Ne mogu da spavam, iz špila izvlačim Prvosveštenicu i Toranj, noć je oblačna, na samo par stotina milja od nas besni uragan, braća strepe da može pokvariti sutrašnji jedinstven, još od Vavilona neviđen, dugo planiran i onima koji umeju da čitaju najavljen, grandiozan događaj. Oblaci i svetla velegrada skrivaju daleke zvezde koje su ucrtane, poput kamena temeljca u planove Svetskog Trgovinskog Centra. Tri piramide, tri stuba oslonca, sutra će simbolično biti uništene, duše profana biće položene u nove temelje, novi svet, novu sferu koja će izniknuti iz stare, razbijene. Na mestu spaljenog hrama, vaskrsnuće, Horus, Jedan, grandiozan, čija će visina nositi poruku o godini preuzimanja sudbine ove zemlje.

Osveta, ako se ne zna ko je sproveo je besmislena, kao i ugradnja svake nove cigle ukoliko se unapred ne pretkaže kroz metaforična usta lažnih proroka. Nazovite nas gnosticima, jer znamo tajnu nepoznatu nedostojnima, smejemo im se u lice dok im jasno, dobro možda ne baš jasno, najavljujemo buduće događaje, jer nije dovoljno samo da ih pokorimo, moramo i da ih ponizimo i unizimo. Hvala Velikom Arhitekti na Holivudu, masovnim sletovima, kao što su otvaranja Olimpijskih igara, grandioznim spomenicima, obeliscima. Svi ti alati su virtuelna slova urezana u kamenu sadašnjosti, koja na svestan i, mnogo više, nesvestan način šire našu reč. Kao što znamo simboli su, numerički, vizuelni ili zvučni, backdoor u našu dušu i nesvesno, Rošarhove mrlje su najbolja ilustracija.

Stari svet mora pasti, napraviti Faustovski izbor, dobrovoljno nam predati ključeve raja, kada pustimo jahače.  Svod će se srušiti kada izmaknemo stubove na kojima počiva. Najveći naš trik je što smo ubedili svet da ne postojimo, što i nije teško s obzirom da su 95%, slobodnih ljudi, moralne i socijalne amebe, pažljivo oblikovane socijalnim inženjeringom. Naš dolazak mora biti izbor, doduše vođen, da ne kažem navođen. Naše lice je uvek, vedro, belo i umiveno, naša duša crna i mračna, dualnost u nama, Oziris i Izida. Ako želite da prodate nešto loše, uvijte ga u nešto dobro, tako ćete najlakše privući naivne, korisne budale, među kojima su i mnogi nebrušeni kamenovi.

Glavna poluga kontrole je strah, iz straha će nam prepustit slobodu, telo i um, da oni sami i njihova imovina budu samo pozajmljeni, da samo uz naš beleg mogu živeti, raditi, trgovati. Još ćemo to, sarkastično, nazvati Patriotskim činom. Ko je spreman da trampi slobodu za sigurnost, slobodu i ne zaslužuje. Stajaćemo nad njima kao lučonoša, osvetljavajući samo stazu robova. Civilizacijske tekovine za koje su se, uz našu pomoć, krvlju izborili, da bi srušili tirane, oduzimaćemo, neprimetno, jednu po jednu: znanje, slobodu, pravo na izbor, sve dok ih ne uzidamo u same temelje novog hrama.

Uloge su podeljene, kamere su svuda po gradu, točak medijske mašinerije je pripremljen, okreće se u točku destrukcije. Malo me i zabavlja to što znam da će profani poverovati u svaku našu opsenu, veliku ili malu, bilo da je to da se tri zgrade mogu srušiti same od sebe, da putnički avion može da leti 10 milja na 20 stopa visine ili da se nakon avionske nesreće, gde nijedan deo nije ostao čitav, može pronaći neoštećen pasoš. 

Kada se sfera raspukne, izroniće nova, naše gore, biće kao i dole, na tom putu izjahaće bolest na krilima slepih miševa i drugih letećih tvari, rat i glad, haos koji će izroditi novi svetski red, pod čeličnom rukom Samsonovog sunarodnika, gde ćemo mi biti Njegova pretorijanska garda.

Još nekoliko sati do jutra, let 11 uskoro će ukrcati prve putnike u Bostonu, pozorišna scena je postavljena, kulise se spremne, u čas žrtvovanih ispisaćemo  sveti broj 11 svetlosnim snopovima uperenim ka zvezdama, 6 blokova dalje, da podsećaju na mesta gde su stajali Boaz i Jakin u trajanju od 33 dana, 33 minuta i 33 sekunde, veličanstveni Tribute in Light. Dva paralelna snopa koja se seku u beskonačnosti kojoj stremimo.

10 septembar 2001, Nju Jork, 11x11 godina od podizanja sedmokrake zvezde naše Boginje, Majke Sina Sunca i Meseca

P.S.

RIP Bill Cooper