Upravo proživljavamo najveći događaj naših života, događaj koji će bukvalno promeniti svet. Kada se jednom probudimo iz ovog košmara, sve će biti potpuno drugačije, ne bih znao da vam kažem kako, ali znam da će biti. I nije da me ta promena ne plaši. Plaši me jer ne volim promene, volim moje male rutine, volim uhodan tok stvari. Sve ono što vam je do prošle godine bilo tako normalno, obično, već ove ili sledeće će biti specijalno.
Imamo tu nesreću da imamo najgoru moguću vlast u Evropi i da pandemiju dočekujemo sa gomilom nesposobnjakovića na svim nivoima. Ne znam zašto mi je prva asocijacija na njih, brod sa idiotima iz "Vodiča kroz galaksiju za autostopere" koji se slupao na ono što danas zovemo Zemlja. Gomila bolesnih likova koja misli da može đavola da prevari, a đavo je upravo došao po njihove duše, a da toga nisu ni svesni.
Napravimo malu rekapitulaciju događanja. Dok je u Kini goreo požar, svi mi, arogantni Evropljani, sa distance i sa lažnim osećanjem sigurnosti pratili smo događaje, koji su kao brzi voz tutnjali prema nama. Pojedini, uticajni, tviteraši upozoravali su na eksponencijalnu progresiju kojom se virus širi, ali svi su sa podsmehom, moram da priznam i ja, gledali tačkice na y-osi tužnog grafika, nadajući se da nećemo postati predmet ove morbidne statistike. A statistika je Božiji izum, alat tvorca kojim svet dovodi u red. Mislite da izmišljam, ali ako se pozabavite statistikom npr. visine ljudi, videćete da prati određene zakone, konkretno normalne raspodele. S druge strane eksponencijalna raspodela, vas vrtoglavo vodi u promene, počinje polako, kao u onoj priči o šahu koju svi znamo, 2, 4, 8, čini vam se da neprimetno raste, ali kada dođete do 64 puta (polja, dana) nema dovoljno žita da se cena plati.
Upravo smo se vraćali sa skijanja u Italiji, kada je tamo počelo, sporo, polako. Mi, Mediteranski narodi, Una Faccia Una Razza, opušteni po svojoj prirodi, što je u svim drugim okolnostima dobro, tako smo shvatili i ovo, uzdajući se u iskustva sa gripom sa kojim se uspešno borimo barem jedan vek, a verovatno i mnogo druže. Kada je požar počeo da se širi, definitivno je morao da se upali crveni alarm u celoj Evropi, pa i kod nas.
Ukoliko je cilj da se svet rastereti, da se oslobodi balasta najstarijih i bolesnih uz rizik da nas i nešto mladih i zdravih napusti, onda, barem meni, može da bude razumljivo ponašanje država kao što su UK i Švedska. Ne želim da verujem da neki bolesni um tako računa, teorije zavere su teorije, osim ako nisu zavere. U našem slučaju sam siguran da se ne radi o kalkulaciji, već isključivo o gluposti jednodimenzionalnih amoralnih ljudi koji u glavi imaju samo svoju sebičnu kalkulaciju. Ne želim da ulazim u raspravu da li je ovo zavera ili ne, jer to na ovom, najnižem nivou preživljavanja, nije ni bitno.
Sve su lepo isplanirali, opozicija, sumnjiva, jadna i nikada slabija, jebe ih malo bojkot, ali obraza nemaju pa nije ni bitno, love imaju dovoljno da pokupuju ono malo govana što je spremo za lovu da se proda. Svašta su obećali ko zna kome, Nemačkoj, Americi, Rusima, bratu Si Đi Pingu, pojma nemam. Trpe im sve, lopovluk, pranje love, oružije, Jovanjice, dok rasprodaju sve u bukvalnom, duhovnom i kojem god želite smislu. Kvislinzi za neko bedno radno mesto, svesrdno pomažu, mada je većina svesna šta radi. Sve se odvija po planu, ali ... Da imaju i jednog pametnog, na prvu naznaku krize, poučeni iskustvom u Italiji i Kini, momentalno bi reagovali i pokušali da iznenadnu situaciju okrenu u svoju korist.
Najintrigantniji mi je prvi slučaj, dozvolite mi da budem sumnjičav, iako sam rekao da se neću baviti teorijama zavere. Dan pre otkrivanja, vlast poziva svoje gladne poslušnike da masovnim prisustvom daju podršku velikom vođi i njihovoj deci. Sutradan iz samoizolacije, koju je sam sebi odredio, mada ja nikada u životu nisam čuo da se neko sam izoluje, a da to nije preporuka lekara, pojavljuje se prvi slučaj. Ovo me navodi na zaključak, spekulativni, da je neko znao i svesno odlagao objavljivanje, dovodeći svoje pristalice u opasnost, da virus već uveliko cirkuliše.
U prilog ovoj teoriji je i ponašanje vlasti i nipodaštavanje problema, Nestorović koji izjavljuje da je u pitanju "najsmešniji virus u istoriji" i gomila zvaničnika koji se iza njega klebere, dok, u bukvalnom smislu te reči, šalje žene u Milano da donesu potencijalnu smrt u Srbiju.
Okej, recimo da sam u krivu, da je ovo neverovatna, ali ipak slučajnost. Ne znajući matematiku, vlast pokušava da krizu razvuče do izbora, ne bi li osigurali još jedan krug pljačke.
Sve ovo napisao sam bukvalno na početku pandemije, odlažući da objavim, s mišlju da sam možda ipak u krivu ...
E sada smo već na "kraju" epidemije, a vlast ponovo pokušava isti scenarijo, spremni su da nas žrtvuju ne bi li svoj mafijaški plan izgurali do kraja. Drže nas zatvorene u kućama dok u pozadini ko zna šta rade, seku parkove, pregrađuju reke, švercuju, diluju, plačkaju, a onda će i nas i penzionere, o kojima toliko vode računa, pustiti na birališta, pa ko živ, ko mrtav, posle više nije ni bitno.
Jebeni krizni štab koji čine govnari bez integriteta, moralne nule koje vire iz vođinog anusa, svakodneno pričajući različite priče, bajke i sve ono što mali Gebels misli da je svrsishodno. Sjebali su sve da bi sakrili svoju nesposobnost, keramičare, konobare, vozače na ključnim pozicijama u ovom društvu, u kojem se čuje još samo samrtnički ropac. Privredu su uništili nesposobnošću da organizuju život i funcionisanje u opasnosti, trenutno samo smišljaju kako da nasisaju još koji euro. Legalizovali su kupovinu glasova, ovo nema ni u banana državama.
Mi smo postali beskičmenjaci, spremni da žrtvujemo slobodu radi sigurnosti. Prvi sam da se za to da država učini sve da zaštiti svaki život, ali ne po cenu slobode, ako već treba da umremo, onda učinimo to u borbi za svoja prava, a ne u krevetu jer nas je neko pozvao na unapred lažirane izbore.
Do slobode ...
 |
| Photo by CDC on Unsplash |
Napravimo malu rekapitulaciju događanja. Dok je u Kini goreo požar, svi mi, arogantni Evropljani, sa distance i sa lažnim osećanjem sigurnosti pratili smo događaje, koji su kao brzi voz tutnjali prema nama. Pojedini, uticajni, tviteraši upozoravali su na eksponencijalnu progresiju kojom se virus širi, ali svi su sa podsmehom, moram da priznam i ja, gledali tačkice na y-osi tužnog grafika, nadajući se da nećemo postati predmet ove morbidne statistike. A statistika je Božiji izum, alat tvorca kojim svet dovodi u red. Mislite da izmišljam, ali ako se pozabavite statistikom npr. visine ljudi, videćete da prati određene zakone, konkretno normalne raspodele. S druge strane eksponencijalna raspodela, vas vrtoglavo vodi u promene, počinje polako, kao u onoj priči o šahu koju svi znamo, 2, 4, 8, čini vam se da neprimetno raste, ali kada dođete do 64 puta (polja, dana) nema dovoljno žita da se cena plati.
Upravo smo se vraćali sa skijanja u Italiji, kada je tamo počelo, sporo, polako. Mi, Mediteranski narodi, Una Faccia Una Razza, opušteni po svojoj prirodi, što je u svim drugim okolnostima dobro, tako smo shvatili i ovo, uzdajući se u iskustva sa gripom sa kojim se uspešno borimo barem jedan vek, a verovatno i mnogo druže. Kada je požar počeo da se širi, definitivno je morao da se upali crveni alarm u celoj Evropi, pa i kod nas.
Ukoliko je cilj da se svet rastereti, da se oslobodi balasta najstarijih i bolesnih uz rizik da nas i nešto mladih i zdravih napusti, onda, barem meni, može da bude razumljivo ponašanje država kao što su UK i Švedska. Ne želim da verujem da neki bolesni um tako računa, teorije zavere su teorije, osim ako nisu zavere. U našem slučaju sam siguran da se ne radi o kalkulaciji, već isključivo o gluposti jednodimenzionalnih amoralnih ljudi koji u glavi imaju samo svoju sebičnu kalkulaciju. Ne želim da ulazim u raspravu da li je ovo zavera ili ne, jer to na ovom, najnižem nivou preživljavanja, nije ni bitno.
Sve su lepo isplanirali, opozicija, sumnjiva, jadna i nikada slabija, jebe ih malo bojkot, ali obraza nemaju pa nije ni bitno, love imaju dovoljno da pokupuju ono malo govana što je spremo za lovu da se proda. Svašta su obećali ko zna kome, Nemačkoj, Americi, Rusima, bratu Si Đi Pingu, pojma nemam. Trpe im sve, lopovluk, pranje love, oružije, Jovanjice, dok rasprodaju sve u bukvalnom, duhovnom i kojem god želite smislu. Kvislinzi za neko bedno radno mesto, svesrdno pomažu, mada je većina svesna šta radi. Sve se odvija po planu, ali ... Da imaju i jednog pametnog, na prvu naznaku krize, poučeni iskustvom u Italiji i Kini, momentalno bi reagovali i pokušali da iznenadnu situaciju okrenu u svoju korist.
Najintrigantniji mi je prvi slučaj, dozvolite mi da budem sumnjičav, iako sam rekao da se neću baviti teorijama zavere. Dan pre otkrivanja, vlast poziva svoje gladne poslušnike da masovnim prisustvom daju podršku velikom vođi i njihovoj deci. Sutradan iz samoizolacije, koju je sam sebi odredio, mada ja nikada u životu nisam čuo da se neko sam izoluje, a da to nije preporuka lekara, pojavljuje se prvi slučaj. Ovo me navodi na zaključak, spekulativni, da je neko znao i svesno odlagao objavljivanje, dovodeći svoje pristalice u opasnost, da virus već uveliko cirkuliše.
U prilog ovoj teoriji je i ponašanje vlasti i nipodaštavanje problema, Nestorović koji izjavljuje da je u pitanju "najsmešniji virus u istoriji" i gomila zvaničnika koji se iza njega klebere, dok, u bukvalnom smislu te reči, šalje žene u Milano da donesu potencijalnu smrt u Srbiju.
Okej, recimo da sam u krivu, da je ovo neverovatna, ali ipak slučajnost. Ne znajući matematiku, vlast pokušava da krizu razvuče do izbora, ne bi li osigurali još jedan krug pljačke.
Sve ovo napisao sam bukvalno na početku pandemije, odlažući da objavim, s mišlju da sam možda ipak u krivu ...
E sada smo već na "kraju" epidemije, a vlast ponovo pokušava isti scenarijo, spremni su da nas žrtvuju ne bi li svoj mafijaški plan izgurali do kraja. Drže nas zatvorene u kućama dok u pozadini ko zna šta rade, seku parkove, pregrađuju reke, švercuju, diluju, plačkaju, a onda će i nas i penzionere, o kojima toliko vode računa, pustiti na birališta, pa ko živ, ko mrtav, posle više nije ni bitno.
Jebeni krizni štab koji čine govnari bez integriteta, moralne nule koje vire iz vođinog anusa, svakodneno pričajući različite priče, bajke i sve ono što mali Gebels misli da je svrsishodno. Sjebali su sve da bi sakrili svoju nesposobnost, keramičare, konobare, vozače na ključnim pozicijama u ovom društvu, u kojem se čuje još samo samrtnički ropac. Privredu su uništili nesposobnošću da organizuju život i funcionisanje u opasnosti, trenutno samo smišljaju kako da nasisaju još koji euro. Legalizovali su kupovinu glasova, ovo nema ni u banana državama.
Mi smo postali beskičmenjaci, spremni da žrtvujemo slobodu radi sigurnosti. Prvi sam da se za to da država učini sve da zaštiti svaki život, ali ne po cenu slobode, ako već treba da umremo, onda učinimo to u borbi za svoja prava, a ne u krevetu jer nas je neko pozvao na unapred lažirane izbore.
Do slobode ...
Comments
Post a Comment