Stojim na ruševinama, godine uzaludnog rada su iza nas. Tačno se sećam dana kada najednom više nisam mogao da razumem radnike sa istoka. Otvarao sam usta, gledali su me tupim pogledom, odgovarajući nekim nerazumljivim krikovima. San o kuli, koja bi nas izdigla do samog neba, pružila nam utočište ukoliko On poželi ponovo da nas potopi, pretvoren je u prah. Kako smo mogli i da pomislimo da se možemo sakriti od Njega? Ili mоžda ipak jesmo mogli?
 |
| The Tower of Babel by Pieter Bruegel the Elder |
Gledao sam kako raste svakoga dana, hiljade ljudi skladno su zidale svoj znoj pomešan sa vulkanskim peskom i kamenom, strpljivo dovoženim iz udaljenih krajeva. Sa njom rasla je i naša gordost, što smo bili bliže cilju i sigurnosti sve više smo okretali leđa Njemu. Verovali smo da i sami možemo postati mali bogovi, ne shvatajući koliko smo slabi, isprazni i neuki. Za to vreme stpljivo nas je pratio onaj koji je Njemu davno okrenuo leđa, pao u tamu. Hranio je našu sujetu i davao nam lažnu sigurnost.
Da li odustati, sada kada znamo da je nebo dostižno ili napraviti novu, bolju, krišom, u nekoj drugoj dimenziji, sakrivenu od svevidećeg oka? Možda ne danas, možda za nekoliko milenijuma, ionako je to kap u okeanu vremena. Što više razmišljam o tome shvatam, da bi uspeli, kula mora biti izgrađena od duša celoga sveta, potrebno je uzidati celokupnu civilizaciju u nju, duh svakog svesnog bića mora biti jedna cigla u toj monumentalnoj građevini. Svet pod jednom kapom, jednim okom, pitanje je samo čijem. Možemo li ga prevariti, sakriti je sve do trenutka kada bude toliko masivna i stabilna da joj čak ni On ne može ništa?
Da li odustati, sada kada znamo da je nebo dostižno ili napraviti novu, bolju, krišom, u nekoj drugoj dimenziji, sakrivenu od svevidećeg oka? Možda ne danas, možda za nekoliko milenijuma, ionako je to kap u okeanu vremena. Što više razmišljam o tome shvatam, da bi uspeli, kula mora biti izgrađena od duša celoga sveta, potrebno je uzidati celokupnu civilizaciju u nju, duh svakog svesnog bića mora biti jedna cigla u toj monumentalnoj građevini. Svet pod jednom kapom, jednim okom, pitanje je samo čijem. Možemo li ga prevariti, sakriti je sve do trenutka kada bude toliko masivna i stabilna da joj čak ni On ne može ništa?
S druge strane čemu dodir neba ako On nije sa nama?
Comments
Post a Comment