Manifesto poludesmo

Ovaj post je iz domena političke fantastike, svaka sličnost sa stvarnim akterima je slučajna i ukoliko se neko prepozna to više govori o njemu nego o meni. Ovim želim unapred sebi da obezbedim alibi u slučaju potrebe:) Razmišljam o svim tim službama državne, vojne, kuraca, palaca bezbednosti, za koje sam naivno mislio da pored mangupa u svojim redovima, koji se onako, usput, sa strane, malo da kapne koja crkavica, bave organizovanim kriminalom, ima i profesionalaca, koji se stvarno bave bezbednošću, a ne čitaju moj post iz najnižih pobuda jednog bota (kao ti mali čoveče koji se baviš životima drugih) i koji imaju muda da nam tu bezbednost obezbede. A bezbednost nije samo da me neko ne omlati motkom na ulici, što uopšte nije nemoguće, evo slučaj ovog ludaka na Zvezdari, bezbednost je da kada pomislim na moj grad, moju državu i sve nas za deset godina budem uveren da ćemo biti srećni i zadovoljni. Od svih postojećih zanimanja, mislim da su oni koji se trenutno bave bezbednošću najjadniji, jer kada se pogledaju u ogledalu ne mogu sebi da opravdaju svoje postojanje, ni svoje postupke, ni svoj kukavičlik, smešniji su od sreskog špijuna iz Nušićevih komedija (ali ne i bezopasni). Doduše nemaju tapiju na stid, mislim da svi misleći ljudu, oni koji bi morali biti od integriteta, koji savijaju kičmu i podmeću stražnjicu za uživanje nepismenim stočarima koji vode državu, treba da osećaju taj isti stid. Ekološka opasnost? Trovanje naše okoline, prevoz otrovnih materija kroz cenar grada, otimanje reka, bukvalno uništavanje živog sveta u koji i sami spadamo. Samo to je dovoljno da se neko zaglavi ozbiljnu robiju.

A tek vojska, tačnije oficirski kadar. Tim debeloguzanima ova država je, čitaj mi, dala sve materijalno i oduzela sve nematerijalno. Dobili su stanove, školovanje, penzije, privilegije. Ali uzeta im je čast, a oni na tu razmenu itekako pristaju, jer ova vlast najviše voli oficire koji kleče, da citiram poznatog keramičara. Uz sve to prosto obožavaju da ih jašu kojekakvi psihijatrijski slučajevi koji ne bi prošli ni na testu radne, a ne vojne sposobnosti. Pa to je kao kada bi doktori sa odobravanjem gledali, u najboljem slučaju, glavnu sestru kako izvodi operaciju na otvorenom srcu, jer je u šemi sa ministrom zdravlja.

Zamislite izraz lica jednog policajca koji drži glavu u torbi već 30 godina, kojeg jebe ko stigne za neku smešnu lovu, koji mora da se mlati na ulicama, glumi nindža kornjaču, dok mu slina izdaje naređenja? Koliko im je teško da su u službi narko kartela koji pere pare otimajući od nas i zidajući ono ruglo na reci? Ili kada moraju da podmeću dokaze i peru debeloguzog retarda koji je svojom bahatošću ubio nesrećnu ženu. Koliko nisko još moraju da padnu, zar je moguće da im ne smeta što ih tretiraju kao pseći izmet, valutu za potkusurivanje koju će prvu izbaciti na ledinu čim zagusti?

Opraštam svima koji su zavedeni, neobavešteni, glupi. Ali ne mogu onima koji tačno znaju šta rade, koji su potpuno svesni svakog poteza koji povlače, koji nas sravnjuju sa zemljom da bi sebično uplatili školarine svojoj deci, unapred znajući da se njihova deca na zgarište neće vraćati. Saberite iznose tih školarina koje plaćaju ministri i gradski čelnici i biće vam jasno da su scenarija "Ubice moga oca" i "Južnog vetra" bajke za laku noć. Nemam saosećanja za njih, želim im da pate. Jer kao što je Al Paćino u "Mirisu žene" rekao, uvek sam znao koji je put pravi, ali uvek je bilo tako jebeno teško.

Razmem da se ideološki razlikujemo, da nas ima levih, desnih i onih na liniji centra, ali to više nije bitno, jer nas nema kao bića sposobnih da racionalno rasuđujemo i donosimo odluke. Mislim da treba da zakopamo ratne sekire, da sve ideološke razlike i rasprave odložimo sa strane, proglasimo moratorijum na sve bitne odluke koje ova država treba da donese, dok je ne uredimo barem minimalno, toliko, da se ova devastacija zaustavi. Želim da se osvestimo, da shvatimo da tonemo toliko duboko, da nakon davljenja više neće biti bitno da li smo za ajkule ili barakude.

Photo by Ye Jinghan on Unsplash

Dosta je jalovih rasprava o građanima, prvoj i drugoj Srbiji. Kada krvariš na smrt, estetska operacija nosa je stvarno nebitna. Izlažem Vam moj utopistički manifest u deset devet tačaka za koji sam siguran da bi nas preporodio, bili vi prvi, drugi ili petosrbijanci, još samo da se nađu budale da ga sprovedu u delo. Sve što nam je potrebno nakon toga je savestan rad, domaćinski odnos prema poslu i državi, koji će doći prvo kao rezultat straha, a zatim kao i kao želja. Riba smrdi od glave, još mi odzvanjaju reči razredne iz osnovne škole. Napomena za bukvaliste: sve je namerno prenaglašeno, bitno je da shvatite šta nam je činiti.

1. U državi gde ne postoji pravo iluzorno je pozivati se na njega. Stoga, u toku noći pohapsiti sve članove Vlade Srbije, upravnih odbora javnih preduzeća i lica iz kriminalnog miljea. Zorani Mihajlović oduzeti šminku. Gde je Vlada tu je i Predsednik.
2. Zamrznuti svu imovinu uhapšenih, blokirati sve bankovne račune u zemlji i inostranstvu. Ako ne znate gde su računi, pitati Popovića za detalje.
3. Pokrenuti preke sudove i suditi za zlopotrebu službenog položaja i izdaju države. Definitivno nam treba jak primer od kojeg bi se krenulo. Ukoliko je neko slučajno nevin pustiti ga uz doživotnu zabranu bavljenja politikom, zbog saradnje sa okupatorom. 
4. Proglasiti sve ugovore potpisane od 2012 ništavnim. Mislim da nema potrebe ovo da elaboriram. Pokrenuti postupke pred mеđunarodnim sudovima gde to ima smisla, setite se samo afere Hipo. Ugovore od 2002 do 2012 poslati na reviziju.
5. Pohapsiti sve sudije za koje se osnovano sumnja da su pod uticajem lica iz tačke 1. Krenuti od svih "zastarelih" procesa i sumnjivih oslobađajućih presuda.
6. Pohapsiti sve tužioce za koje se osnovano sumnja da su pod uticajem lica iz tačke 1 ili zbog nečinjenja, praktično sve javne tužioce koji su obavljali ovu funkciju od 2002 do danas.
7. Za lica iz tačkaka 5 i 6 videti pod 3.
8. Formirati krizne štabove za svaki bitan resor, koji će činiti eminentni stručnjaci iz svake oblasti. Učestvovanje u radu nije na dobrovoljnoj osnovi. Ukoliko odbiju saradnju videti pod 3. I da, boli me dupe što ne možete na more.
9. Postaviti rok od godinu dana da se stvari dovedu u red, do tada nametnuti radnu obavezu svim radno sposobnim članovima naše zajednice.
10. Fizički eliminisati Marića, Mitrovića i Vučićevića, javno na Terazijama u duhu najmračnijih vremena, jer su oni društveni kancer. Eventualno staviti kao (prioritetnu) tačku 1.

Svima nam je jasno da se to neće desiti, da je ovaj nerealni predlog plod moje (naše) nemoći (zbog koje se osećam tako frustrirano) i zato treba da se borimo za sudstvo, pravdu i ljude koji će izvršiti lustraciju i omogućiti nam da živimo u normalnoj državi koju ne vodi organizovana kriminalna banda i u kojoj možemo ići podignuta čela. Jer pravo i pravda su jedino što nam treba, sve drugo će prirodno iznići iz toga. A onda od sledeće godine, prava škola, pravi učitelj, idemo dalje ...