Točak

Bicikl, ili kako ga je moja pokojna baba zvala točak, neiscrpna je inspiracija u mom životu. Prijatelji me pitaju zašto, kako me ne mrzi, čemu ta ljubav i strast? Nešto što je krenulo iz čiste dosade, pretvorilo se u pasiju.

Fizički napor je samo mali deo vožnje, sve ostalo je u glavi. Planiram gde ću da vozim, želim da istražujem nove distance, ali nekako uvek završim na poznatim rutama, ustaljenim stazama koje dobro poznajem. Volim te moje male rutine, rituale. Budim se rano, pijem kafu, mažem se kremom za sunce, pravim lagani doručak, pumpam gume, palim SportTracker. To otkriva kakav sam inače, volim da uživam u istim stvarima, iznova i iznova i ma koliko imao želje, volje i hrabrosti za novim, najbolje se osećam na poznatom terenu.

"A bicycle, also called a cycle or bike, is a human-powered, pedal-driven, single-track vehicle, having two wheels attached to a frame, one behind the other. A bicycle rider is called a cyclist, or bicyclist."

Vraćaju se uspomene iz detinjstva koje me razgale, bez obzira koliko su tada bile traumatične:) Dnevna soba, napolju sneg, što znači da nema šanse da vozim novi bajs koji sam uparvo dobio, moje razočarenje što ćale nije kupio Poni i ako je kupljeni verovatno bio za klasu bolji, (Priča našeg detinjstva, uvek smo želeli jedno, a roditelji su kupovali nešto drugo, "bolje"). Propao je plan da stavim banana sedište i sa ortakom se vozim po kraju. Iznajmljivanje drugarima za dinar, batine zbog toga, jedna od anegdota koje se ne sećam, ali mi je stalno prepričavaju i koja je trajno ostavila ožiljke na mom preduzetničkom duhu. Vožnja sa klincima iz kraja, par meseci nakon gaženja od strane savesnog vozača Volge, udarac, moja kuknjava zbog iskrivljenog točka koja je naterala sve ostale da mislie da imam novi potres mozga.

Kako noge krenu da rade, mozak počinje da se prazni. Dinama vrti sećanja, od onih najstarijih, duboko zakopanih ispod hrpe godina, događaja, radosti i tuge, do onih najsvežihijih, bliskih, koji vape za analizom. Sam sa sobom, nas dvojica, imamo vremena da o svemu porazmislimo i dobro se ispričamo. Retki trenuci u užurbanoj nedelji kada sebi mogu da priuštim takav luksuz.

Ponekad kada želim da se opustim, zatvorim oči i pokušavam da se setim svakog detalja neke od vožnji, koju koristim kao kartu za put u prošlost. Određena ulica, ćošak, izvlače iz moje podsvesti more sećanja iz sadašnjeg i "prošlih" života. Vojvode Bogdana, Dalmatinska, Jevremovac, Palmotićeva,  Gundulićev venac, neprekidni niz ulica, šetalište pored Dunava. Iz malog mozga izvlačim nazive svake od njih, svake poprečne ulice pored koje prolazim, nerviram se kada ne uspevam da se setim imena. Pokušavam da vratim, rekonstuišem trenutak, osećaj ili pogled, da na jednom mestu prizovem sve one likove koje sam  sretao upravo tu ili okolini, vodim dijaloge sa njima i za mene su upravo onakvi kakvi su bili tih davnih godina iako su sada verovatno neki potpuno drugi, meni nažalost i pomalo strani ljudi. U glavi oživi stotine osmeha, pogleda i osećaja, još uvek opipljivih iako odavno nepostojećih.

Ranim jutrom, pored reke, staza promiče ispod mojih nogu, mamurna omladina izlazi sa splavova sa kojih još trešti, u boljem slučaju, tehno muzika, ili u gorem, narodnjaci. Spojkona lica teturaju se po obali, zaslepljeni jutarnjim suncem i moram da priznam da im ponekad zavidim. Prisećam se No name-a, Sound-a i svih onih mesta koja su bila deo života urbane gerile, dok ona druga, Triton, Sex, Lukas, želim da zaboravim, jer jasno označavaju početak našeg kraha.

Vožnja pričinjava i male, ili pak velike radosti, grudi svih oblika koje u mimohodu prolaze, poskakuju, golicaju mi maštu i bude radoznalost, priroda koja daje osećaj slobode. More zelenila, suncokret, topole koje se povijaju, miris(!?) reke ili balege :) Sećanje na neke drage ljude koje retko viđam jer ili žive daleko ili nas je sadašnjost toliko udaljila da retko imamo vreme koje možemo utrošiti na druženje, a sa kojima uvek rado vozim kada se za to ukaže prilika.

Najlepši deo svake vožnje je završnica. Poslednja uzbrdica, izlazim na Ruzveltovu, umoran, iscrpljen, sa bolom u nogama, ali srećan, zadovoljan jer je još jedan cilj ispunjen plus moći ću da jedem bez griže savesti :)

Do nove vožnje ...

Photo by Jamie Mink on Unsplash