Sedam sati je. Žvala mi se sliva niz usnu dok dremam nad radnim stolom iščekujući moj dan osvete. Ispred vrata čujem obezbeđenje koje se nervozno šetka, na zidu kabineta u mraku sobe blješte ekrani na kojima pratim sve domaće kanale. Niko od nas nije spavao celu noć, pripreme za ovaj dan traju dugo, skoro 2 meseca. Danas je dan kada ću započeti svoju knjigu "Kako sam uništio obojenu revoluciju". Kroz odškrinuta vrata pojavljuje se glava pravog bizona, trljam oči, gutam pilulu za anksioznost, pogled se bistri, ulazi Đuka. Photo by Pawel Czerwinski on Unsplash - Kolika je procena da će biti ljudi? - Iz BIA kažu da očekuju oko 107.000. - 107.000? Misliš da će biti toliko, to je maksimum za naš plan? - Ma oni su svi pičke, nema šanse da dođe više od tog broja, autobusi i vozovi stoje, jako smo ih naplašili. - Šta rade naši? Jesu stigli mađari plaćenici? - Pristižu celo jutro, tu su i momci sa tribine, svi čekamo kao zapeta puška, puška, hahahahha. - Nasmejao bih se, ali n...